Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

170 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

прескочимо једну историјску епоху развића — епоху капиталистичког газдинства“.

Марковић је јасно видео огроман значај питања сеоске својине, и није ни за часак заносио се илузијом да се социјално питање у Србији може решити против сељака, или бар без сељака. Тај проблем се ставио преда њ у свој озбиљности са којом и данас стоји пред европским социјализмом. И данас, нарочито када се доказало да мала својина на селу не пропада, као што је Маркс представљао, него да на против бројно расте, питање је не само тактике но и доктрине: чиме социјалистичка партија треба да изилази пред сељаке. Ортодоксни социјалисти, остајући при Марксовој хипотези, тврде да сеоска својина пропада и да ће и на селу фатално доћи подела на капиталистичке велике поседнике и на сеоски пролетаријат. Са друге стране, они социјалисти којима је до дела а не до речи, мисле обратно. Баварски социјалисти, на пример, пошав са гледишта да социјализму није само циљ материјално добро пролетаријата, но и ослобођење човечанства, траже да се социјалнодемократска странка бори не само за индустријски пролетаријат но и за сеоски сталеж. И баварски социјалисти траже за сељака да држава узме у своје руке све хипотеке сеоских имања, да организује земљораднички кредит, пољопривредна осигурања, земљорадничке задруге, да повећава општинску својину, итд.: Француски социјалисти и то најортодокснији, марксистички гедисти, иду међу сељаке са врло ублаженим програмом не социјалне револуције но аграрних рефорама, не да социјализују њихове земље но да легитимну малу својину бране од грабљивости буржоаске државе, од зеленаштва и капитализма.“ И данас после четрдесет година теоријских претресања и практичних покушаја, питање о малој сеоској својини остало је Ахилова пета модерног социјализма. У оваком случају, ако Марковић није био у строгој логици и орто-

1 Е. М ћаџа: Га Ретостате зостапзће апетатае, р. 302—3808. 2 Сотпреге-Моге], уводни чланак у 1 Нштате, 25 јула 1910,