Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 17

доксији социјалистичкој, то исто раде и данашњи практични радници социјалистички.

Марковићеве идеје о социјалној реформи на селу биле су примамљиве, али не и изводљиве. У сваком случају, Марковић није лично ушао у спровођење тих идеја на селу. Он је 1874 видео сву сложеност сеоскога питања, и држао да се претходно треба добро документовати о приликама на српском селу, извршити целу једну озбиљну анкету, и тек онда врло опрезно израђивати аграрни програм. Од општих идеја он није пришао детаљном програму, као што то нису ни учинили ни његови следбеници. Он је наглашавао потребу да треба доћи у „непосредни додир са сељачком масом“, да пре но што се организује наша „сељачка општина као основна јединица новог друштвеног строја“, ваља ослободити „нашу најмногобројнију класу, раденичку-земљорадничку од ћифтинске и бирократске експлоатације“. Нешто конкретнији био је тајни програм Јавност из 1873, у коме се тражи: ликвидација сељачких дугова, земља у рукама само оних који раде, предавање земље које је својина не-сељака у руке општини. Али када је требало прецизовати, остало се на овој неодређености: „да се српски народ осигура од пролетаријата нужно је да се сва земља из приватне својине преобрази у општинску. Како се то може извршити и за које време остаје да се испита.“ И оно што је најтеже и најважније, начин како ће да се тај идеал изврши, ни Марковић ни његови следбеници нису више додиривали.

На тај начин он је једно економско питање стављао иза једног политичког питања, и место економске организације села, отпочињао демократску политичку пропаганду. Пре свега, њему је изгледало потребно оно што је почетком 1875 формуловао као „главне тачке малцег програма : уништење бирократске државе, организација среза као политичке велике општине и централне владе изабране скупштином.“ Прво је потребно отети државу из руку бирократије, и створити народну државу која би себи поставила за задатак опште добро и благостање, и