Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 105

нарства. Од тога га је спасла његова јака памет. Искуство двогодишњег додира са непосредном стварношћу и практичним животом дало је му драгоцено осећање релативности у идејама и поступности у раду. Он није био затворен дух који је живео у апстракцијама, но човек од акције који је хтео да ствара и да ради. ИМ зато неизбежно, под утицајем живота и у раду, променио је своје прве књишке идеје.

Пре свега он добива оно осећање релативности до којега долазе само паметни људи, и јасно почиње осећати сву разлику између стварности и идејне формуле у коју се она завија. „„Њивош је људски много сложсенији, вели он врло интелигентно, него члшо ми моожемо о да изразимо. У самој ствари, развитак ч0векове друштвености, развитак осећања и социјалних доктрина, развитак вере са њеним последицама, обичајима, обредима и свештеничком класом, иде са свим иетреплешано им ушкано једно џ друео, а не оделито као шлио изгледа кад ма примамо“. Још и онда када је био у пуном социјалистичком заносу он је по својој здравој памети осећао: „У људском развитку, каоиу људским одношајима нема тако оштрих граница, као што их ми одређујемо у нашем причању рад лакше прегледности или ради јасније карактеристике“.2

Он идејама не даје апсолутну и буквалну важност, а теорије само у толико цени у колико имају важности за практичан рад. Теорија, вели он у једном писму, не сме да „постане само пријатна забава мозга, већ да се вазда има пред очима практична циљ, ради које се теорија изучава“ У Критеријум који он поставља и у теорији и у практици јесте друшлавена корист. Он сам долази до оне тачне идеје, коју је Маркс формуловао 1860 године, да социјализам не треба да буде „примена макаквог уто-

1 Целокупна дела, ЏП, 112. 2 Целокуина дела, 11, 187, 8 Целокупна бела, П, 58.