Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

«

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 181

за потребе индустријског пролетаријата економски најразвијенијих држава Западне Европе. Интернационала се распадала, Комуна је била у крви угушена, ствар пролетерске револуције одложена на даље време. Стварност је била најбољи учитељ, и од 1872 Марковић је променио не само тактику но и свој програм.

Он напушта програм Интернационале и раднички социјализам. Као „крајњу мету“, као један даљи идеал, чак и као максимални програм, он задржава социјализам, али у живот и борбу улази се једним политичким демократским програмом, са минималним програмом најпречих и непосредно остварљивих захтева. „Сваки добитак макакве слободе, вели он 1872, очевидно олакшава целу борбу за добијање већих слобода, а уз то рачуна се и са потпуном слободом, једнакошћу и братством свију људи, за чим теже социјалисти. Али разуме се они не ограничавају свој рад само на то да се ова или она слобода задобије, већ иду све даље, имајући непрестано у очима своју крајњу мету“... Он јасно види да се у политици мора рачунати не са оним што се хоће но са оним што се може. „Кад ми говоримо пише он још 1869, о жореном пшреображају наших установа, ми не мислимо никад да одједаред створимо нешто што у теорији замишљамо као најбоље. То није могуће. Но ми мислимо да најпре створимо оно сшање које је најближе об свију онџшг која се могу коб нас остварилим, мимајућм у виду налзи умним им малаеријални развила.“ 3

„Крајња мета“, то је остварење социјалистичког друштва, а непосредни задатак то је „борба с бирократијом“, „уништење бирократског система“, и стварање народне, демократске државе у Србији. Исто онако као што јеу недостатку радничког пролетаријата отпочео рад са малим сопственицима занатлијама, исто тако, у недостатку капиталиста, отпочиње борбу са бирократијом, која је за

1 Раднит, 1812, бр. 51. Наш раднички програм. 2 Целокуцина дела, 1, 82.