Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

188 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Он је живео у Швајцарској, на делу видео штетност претеране децентрализације, видео да баш назадни и католички кантони траже федерализам и самоуправу, да не би морали ићи за напретком целе земље, док напредни и радикални кантони траже јачање државне снаге, и, баш у то доба када је он био у Швајцарској, боре се за: „једну школу, једну војску, један закон“. Марковић јеу једном писму, Пери Тодоровићу, 2 јула 1874, писао: „Ја не сматрам ни за какву савршену или бар добру систему ону политичку децентрализацију у Швајцарској, која цео народ разбија на ситне комадиће, који нису у стању да се културно развијају као једна организована целина“: У другом писму П. Тодоровићу, писаном 26 новембра 1874 године, он исказује бојазан да се са „општинском самоуправом не разбије Србија на раздвојене атоме и општине“. „Заиста, вели он, ако би ко хтео да на пр. данашњу Србију разбије на две хиљаде и неколико стотина данашњих опилаина, које су већином мале, раштркане, на великом простору, са врло рђавим средствима за саобраћај, па би још хтео да свака од ових општина врши државну функцију — тај би (социјалиста или несоцијалиста) био права будала“. Он хоће велику, јаку општину, управо срез, и савез таквих општина имао би да замени полицијску бирократску државу.

То су биле основне политичке идеје Светозара Марковића. Поједине реформе он је почео специјално израђивати сам, а неке је, као на пример војне и просветне реформе, остављао да разраде стручњаци, сматрајући да ће оне доћи као природна последица вели-

т У Марковићевом кругу сви нису делили то тачно мишљење, његово, и Коста Таушановић, у преводу књиге 4. Хевера Швајцарска, њен устав, слабе и њена самоуправа (Београд, 1880), величајући у предговору ову „државу основану на правој народној суверености“ буни се што су швајцарски радикали уставом од 1874 пошли путем државне централизације: „ако Швајцарска продужи и даље централисати се, у што ми не верујемо, онда ће мпоге лепе установе садање угинути, а на место ње понићи ће недоношчад форме Бивмаркове“ (стр. 10).