Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 191

гичну расу“, и жигоше словенски покрет од 1848, „тај бесмислени и анти-историјски покрет који не тежи ничем мањем но потиштавању цивилизованог Запада варварском Истоку, вароши селу, трговине, мануфатуре, образовања примитивној агрикултури словенских робова“. Он држи да су, после 1848, пропали једном за свагда сви словенски покушаји за независност, и да Словенима предстоји судба Гала у Енглеској, Баска у Шпанији, Бретона у Француској, свих тих „расејаних остатака многобројних народа чија се националност и политичка животна моћ давно угушила и који су већ близу хиљаду година принуђени да иду за моћнијим народима који су их освојили“. Шта су хтеле те умируће народностац, „Чеси, Словенци, Далматинци“ 2 Мислили су да у општој забуни 1848 врате „политички згаји дио од лета господњег 800“. „Хиљодугодишња историја морала би показати да је једно такво ударање у назад немогуће: да ако је земљиште на истоку од Елбе и Сале било некада покривено Словенима сједињеним међу собом, та чињеница само доказује историјску тенденцију, а у исто доба физичку и умну снагу немачке нације да потчини, апсорбује и асимилује своје некадање источне суседе; да је та апсорбујућа способност увек била и још јесте једна од најмоћнијих средстава за ширење цивилизације Западне Европе на Истоку европског континента... да је природна и неизбежна судба тих умирућит народносим да оставе да се изврши тај процес распадања и апсорбовања суседима моћнијим од њих“. Мисле ли Чеси и Јужни Словени, пита се Маркс, да ће се историја зауставити и да буде на руци њима „који немају ни прве услове за националну егзистенцију“. 1853 у једном допису американском листу Мефр-ЈотЕ Тебите Маркс је био нешто попустио у своме славофобском шовинизму, готово у пангерманском империјализму, и пишући о Источном Питању, тражио је слободу балканских Словена, тврдио да ће Балкан постати „природно наслеђе словенске расе“, да су Словени у тим крајевима „једини носиоци цивилизације“, да Србија представља „снажно и