Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

192 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

сразмерно добро организовано језгро једне нације“, и да Срби, као напредан и демократски народ, заслужују симпатије европске демократије.:

Енгелс је у нерасположењу према Словенима и умржњи на Русију, коју је сматрао за „бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације“, ишао даље и био доследнији но Маркс. Поред Маркса 1848 он јеу Меше Кћешахсће Гепшипр водио читав крсташки рат противу Словена. И како је мислио о Словенима, а нарочито о Јужним Словенима, види се из његовога писма Едуарду Бернштајну, писаном 1882, приликом херцеговачког устанка од 1881. Енгелс је пун суровог презирања према тим „примитивним народићима“, чији опстанак у средини Европе сматра „као анахронизам“.“ „Чак и кад би ови добри људи имали исту вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, који су такође били најгоре коњокрадице, ми бисмо могли највише осудити начим, на који садашње друштво са њима поступа. Да смо ма у могућносши, ми бисмо учинили рај урођеном риналдо-риналбдизму ови делија“.

Ласал је потпомагао националну империјалистичку политику Бизмаркову, и у својој драми Гуатх ооп 5скреп, развијао идеју коју је Бизмарк остварио: да се велики историјски догађаји врше „огњем и мачем“. 1859, у брошури Талијански рала и мисија Пруске, давао је немачкој демократији исте савете које је Бизмарк давао пруском краљу. Он прихвата идеју Родбертуса да ће доћи време када ће турско наследство прихватити Немачка и да ће немачки пукови и радници на Босфору, одгурнути Словене као нижу расу, чије је једино право

1 Ј. Скерлић: Карло Маркс о Србима. Српски Књижевни Гласник, 1910, књ. ХХТУ, стр. 681—636.

2 Српски превод овога писма, које је прво било штампано у париском часопису Бе Моирететћ зостатзће за. 1900, изишао је у Социјалистиј, 1908, бр. 1. Целокупно Енгелсово схватање Источног Питања даје се видети у његовој књизи Спољашња полшанцка руског царства, која је изишла у српском преводу 1896 у Београду.