Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 198

бити асимиловани великим културним нацијама. За време српских устанака и ратова 1876—1878, немачка социјална демократија је држала страну Турцима, и Либкнехт је страховао за судбину Турске и Аустрије које ће поплавити словенска поплава. И држање немачке Социјалне Демократије у Немачкој и Аустрији 1908 доказало је да то старо мишљење још и данас влада.

И исто онако као што су немачки социјалисти заборављали принцип Интернационале „да закони морала и правде морају управљати односима и простих појединаца као и сувереним законима међународних односа“, исто онако као што су они били прво Немци па после интернационални социјалисти, исто тако су и словенски, руски социјалисти, имали јаких словенских симпатија и озбиљно водили рачуна о великим интересима словенске расе. Још у програму украјинских демократа из 1846, којима су били на челу познати историк Костомаров и највећи малоруски песник Тарас Шевченко, као један од главних задатака истицало се „ширење идеја словенске узајамности и будуће федерације словенских народа на основу пуне слободе и аутономије народности“ Тај програм прихватили су и заступали руски социјалисти шездесетих и седамдесетих година. Герцен, у Колоколу за 1860 (бр. 84), у чланку Срби ш Црногорци, напада на „зближење невских и бечких Немаца“, уверава Србе да „у Русији ништа није мање словенско но влада“. Руска влада, готова да васкрсне Свету Алијанцију која удара у своме гробу, удружује се са „трулом Аустријом“, која је највећи противник Словенства, да заједно „одрже ропство народа и освећени принцип самовлашћа“. Срби треба

1 Дит отћетјашзсћеп Ктаде, одет го1. Еитора Ковајазсћ третдет 2 Еп У/аћгууогб ап даз Чешвеће Уојк. Рејруе. (На то је Н. | (Србин, како уверава Драгоманов), одговорио брошуром : Хит отћепзамвећет Ктаде, одет з00. дале гоглаа асће Атђећетратћећ Тит клзсћ гоетает 2 Кап Ујаћгуогб ап де дешвасће ЗогајдетокКгаће,

2 8а сто лтљ (1800—1896). Сборникђ по исторји политечскихљ и обшцественнмхљ движени вљ Росеји. Частђ первал, стр. 14.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 18