Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

194 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

да се клоне агената руске владе, оних што путују на Свету Гору и што декламују о „светом православљу“, само да се заплаши Турска и Аустрија и да се од ње што више извуче. Зимски Дворац није Русија, а руска бирократија није руски народ. Место старе, назадне, мрачне, ненародне и несловенске званичне Русије, ниче нова, слободна, словенска млада Русија. М Герцен позива Србе и Црногорце да са њим раде, стављајући им на расположење свој слободни загранични лист, да се у њему северна и јужна браћа сусретну и пруже руку једни другим. Герцен није прикривао своје словенске симпатије, и Маркс га због тога је оптуживао пред европским социјалистичким светом да прима 25.000 динара годишње за пропаганду „од панславистичке и псевдосоцијалистичке странке у Русији“.1 Чернишевски је имао симпатија за Србе, високо ценио духовне дарове српскога народа, специјално српску народну поезију,“ и, како изгледа, знао српски. Он је био убеђен противник Аустрије, и када су почетком шездесетих година Мађари подигли оштру борбу против Беча, Чернишевски је у својим политичким чланцима саветовао да се не понови грешка из 1848, и да Словени не постану опет слепо оруђе бечке камариле. Он је противу славенофилског схватања ослобођења Словенства „под сенком крила рускога орла“, по речима Ивана Аксакова, и жели да ослобођење Јужних Словена не значи стварање руских губернија на Балкану.“

Но од руских социјалиста нико није више имао словенских осећања но Бакунин. Још пре 1848 он се бавио словенским питањем ; у Паризу је 1848 проповедао „ослобођење свих Словена, уништење свих Аустрија“ и на

1 Јатез Сш аште: Ј Гетпаћотале, Т.Т, р. 258. Марксов тајни циркулар против Бакунина.

2 Ј. Скерлић: Н. Ј. Чернишевски о српској народној поезији, Српски Ењмосевни Гласник, 1910, бр. 2-1.

8 Г. В. Плехановђ: Н. Г. Чернришевскт, стр. 62—64, 316—9817.