Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 195

словенском конгресу узео је врло видно учешће, и њему је било стављено у дужност да напише словенски манифест на „европске народе.“ Ашјтиј ап Фе З!аџеп, џоп. еттет гиззгсћеп Рагттоћеп Масћае! Вакилит, Мирџева дез татепкопдгегвез т Ргаг, који је изашао у Кетену 1848, тражи „светску федерацију европских република“, револуцијом у Русији уништењем „немачких притежавалаца руског скиптра,“ уништењем реакционарне и антисловенске Аустрије, словенску федерацију, „савез не под окриљем аустријске династије“, но савез за ослобођење од Аустрије, „савез за оснивање федерације, која ће бити дужна да у брзо сједини све словенске народе.“ Те исте идеје словенског револуционарног федерализма Бакунин није престајао развијати у целом низу чланака и прогласа, нарочито у Русскимљ, ПОлЊСКЊМљ и. веђмљ славанскимљ друзбамљ (Колоколљ, 1862). И ту он призива за „борбу за руску слободу, за пољску слободу, за слободу и независност свих Словена“, тражи да се народна, словенска Русија очисти од туђинских управљача, да своје Татаре пошље у Азију, своје Немце у Немачку, да остане слободан, чист руски народ, да Русија тако постане у стању да помогне дело словенске слободе у Познањској, у Галицији, у Шлеској, у Чешкој, у Буковини, у целој Турској.: У свем свом космополитизму он није никако марио за Немце („что славалнину здорово, то нђмцу смертђ), и највећа увреда коју је могао добацити Марксу и својим противницима у Интернационали 1872 то је што их је називао „немачко-чивутском компанијом.“ Ови му нису остајали дужни и оптуживали су га као агента руске владе и плаћеника руских панслависта. И Бакунин је утврђивао једну истину када је, у једном писму Либкнехту 1870, писао: „За велики број година ми смо сусретали у вашој земљи само антипатију и неповерење... није се нападало само Царево царство но на цео

1 Писема М. А. Бакунина кљ А. И. Герцену пч Н.П. Огареву, Приложенја, стр. 358—419.

18"