Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

196 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

руски народ.“ Та револуционарно-словенска Бакунинова идеја остала је код руских социјалиста, и она се најбоље показала 1876 и 1877. Приличан број руских социјалиста, и то најважнијих, Рос, који је радио са Србима у Цириху 1872, Сергије Кравчински, Клеменс, Ерошенко, који је и погинуо, учествовали су у босанско-херцеговачком устанку, и тај покрет у корист Јужних Словена помагао је сам Жељабов, душа целог револуционарног покрета руског. Тај покрет међу руском социјалистичком омладином био је толико ухватио маха, да јг Виередф — који је исповедао апсурдну идеју да Јужни Словени треба да причекају социјалну револуцију у Немачкој, Аустрији и Русији —- писао да руски револуционари пре свега дугују својој земљи и да је њина крв потребнија за ослобођење рускога народа од руског царизма и бирократије но за ослобођење Срба и Бугара од турског ропства.

Тако, на два супротна начина судили су о словенском питању, у опште, о источном на посе, немачки и руски представници једне исте, социјалистичке странке. Пред таквим стањем ствари, Светозар Марковић се није могао дуго размишљати. Оставивши Немце, који су Словене прокламовали за нижу расу, правдали турско господство и ометали ослобођење српског народа, он је пошао за Русима, са којима се и у свим осталим питањима више слагао, који су држали даи Словени имају права на живот и слободу, и који су имали искрених симпатија за Јужне Словене и за „благородни српски народ“ како је Бакунин рекао 1848 године. М Светозар Марковић, и у данима када је био највећма загрејан за интернационални социјализам и светску социјалну револуцију, није губио живо национално осећање, и сав његов социјализам имао је националан карактер.

Пре свега, има у Марковићу једно латентно не само

2 Вл. Бурцевљ: да сто лошљ (1800 — 1996), Т. П, стр.87—98.; Јатез ашШашве: 27 теттаћопале, Т. 1, р. 210—9211. Тајни циркулар Марксов против Бакунина, стр. 292—299. Г. тетљатопале, Т. П1, р. 309—810.