Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 199

свега да се то изврши“.: Као што су либерали шездесетих година љуто напали на разне српске владе што не дижу устанке и објављују рат Турској, тако је и Марковић пребацивао српским владама из почетка седамдесетих година што не улазе у националну акцију, и као једну од најгорих последица бирократизма сматрао је слабљење револуционарне националне енергије. „Код толиких устанака за ослобођење што се збише у последње време на балканском полуострву, народ српски у кнежевини остаде непомичан као да се то њега ништа не тиче. Бирократска система успела је да угуши у њему сваку личну иницијативу. Нека се сравни с овим лична енерђија и предузимљивост грчког, влашког и самог бугарског народа за своје ослобођење, па да се увиди како су дубоко пали потомци Кара-Ђорђа и Милоша“ И Марковић није само проповедао уништење Турске, но и радио на њему. 1872 он је са друговима припремао устанак у Босни, Херцеговини и Старој Србији.

Исто онако као што је револуционаран у схватањима односа српскога народа према Турској, исто тако држи да слобода српског народа и опстанак Аустрија искључују једна другоју. Он је одлучан противник празне фразе о „словенској Аустрији“. „Да се реши питање народности у Аустрији у правом смислу, треба дакле разрушити, монархију хабзбуршку, која је скрпљена женидбама, наслеђивањима и разним уговорима и која се држала језуитским лагаријама и грубом солдачком силом...“ Федерализам у Аустрији јесте „најгора државна фраза која се може замислити...“% Исту ту мисао он још енергичније и потпуније исказује: „Ми држимо да је „савезна“ Аустрија немогућна, јер је непошребна народима што у фој живе“. Мали народи у Аустрији имају пречи и целисходнији пут: „да се сједине с другом својом браћом

1 Одговор Д-ру Владану Ђорђевићу, стр. 21.

2 Целокуина дела, П, 835—86.

1 Радник 1811, бр, 24. Словенска Аустрија ч Српско Јединславо .