Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

200 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

која живе ван Аустро-Угарске“. И то националистичко схватање истиче он као „програм наше радње према нашем народу на оној страни“.: Само у једном тренутку, у првим почетцима свога јавнога рада и сав у идејама Интернационале, он је саветовао Србима у Аустро-Угарској да са удруженим радницима целе монархије боре се „против господе управљача у Бечу и Пешти, и рђавог друштвеног реда ствари“.“ Али те илузије код њега биле су краткога века. Он је оштро осуђивао аустријске социјалисте који хоће рад и социјалне реформе у границама данашње Аустрије. У једном писму од 12 јула 1878 напада он на аустријски социјалистички орган Уое тое и чини ову значајну изјаву: „Сви они који неће централизацију, неће војску, бирокрацију, што држе Аустрију као државу, који неће на прилику да словенски сељак с југа својом порезом одржава пијацу фабричним произвођачима Беча, Пеште и других вароши, тај је код њих „назадњак“ и спада у исту категорију као и феудалци и клерикали, који такође припадају федералистичкој партији у Аустро-Угарској. Ја не знам како ко о томе мисли, али ја држим да је мојим начелима много блиски Милешић и у опшлие демокрааска федералистимка тартија у Аустро- Угарској него шамошљња социјалистичка паршија с њеним узаним програмом и погрешним 70)мовима о самим основним друглавеним пилтањима“. Негативна страна националног програма Светозара Марковића то је уништење турске и аустријске владавине над Србима; позитивно је јединство са Хрватима, савез са Бугарима и осталим балканским народима. По својој здравој памети и по нагону за народну политику, он је као аксиому о којој не може бити никакве речи узео да су Срби и Хрвати један народ, и редовно је писао „наш српскохрватски народ“.3 И једна од крупнијих замерака које

1 Раденик, 1871. бр. 8. 2 Целокупна бела, 1, 15—16. 8 Радених, 1811. бр. 1,5, 1.