Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 203

ревине и из две српске кнежевине постаје једна нова српска држава — то значи српско јединство“. У Србији на Истоку он прецизује ту своју мисао. Србија је по своме географском положају центар за револуционарну акцију „не само у српском народу него иу опште међу Словенима.“ „Српски народ нема другог изласка до револуције на балканском полуострву, револуције која би се завршила уништењем свију држава што данас смећу, да ти народи не могу да се сједине као слободни људи ч равноправни радними, као савез општина — жупанија — држава — како им најудесније буде“. Другим речима, он хоће стварање 1) једне „ориђиналне државе српске“, на темељу задружне производње, и 2) један савез балканских народа, у облику федерације слободних општина или слободних народних држава.

Последњих година његова живота тај федералистички идеал добива прецизнији облик, и не ослања се више на социјалистичку идеологију но на практичне нужности. Федерација балканских народа изгледа му не као најбоља, но као једино могућа форма владавине на Балкану. У чланку Социјализам ли друшлавено пллшаљње, он износи своје разлоге. Још раније он је доказивао либералима да греше што мисле да је положај Србије на Балкану, где има неколико народности, религија и раса, исти као што је био положај Пијемонта на Апенинском Полуострву, где је била само једна раса, једна религија, једна нација. Уједињење Српства, како га либерали разумеју, може се извршити само проширењем граница данашње Србије. Али где су те границе географске и историјске» У освајању извесно ће се прећи етнографске границе, Србија долази у сукоб са Хрватима, Бугарима и Румунима, и постаје освајачка и насилничка земља, као што је Мађарска. Са таквом политиком у какав положај долази Србија према Бугарима» Ако дође до рата са Турцима,

1 Раденик, 1871, бр. 25. 2 Целокупна дела, Србија на Истоку, У1, 1617—168.