Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 205.

рактер. То је програм старе радикалне странке, која можда у том делу и данас се највише држи својих старих традиција; то је програм модерне српске демократије, потпуно у духу данашњега југословенског федералистичког портрета ; то су, најзад, и данас схватања балканских социјалистичких странака и у Србији и у Бугарској. ГЛАВА ХМ КИ А ЛОЛЕ ИВ ЈЕ

РЕАКЦИЈА ПРОТИВ ОМЛАДИНСКОГ РОМАНТИЗМА. — УСВАЈАЊЕ КЊИЖЕВНИХ ИДЕЈА ЧЕРНИШЕВСКОГА. — РЕАЛИСТИЧКА КРИТИКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ОКО 1870. — ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ РЕАЛИЗМА СА ТЕНДЕНЦИОЗНОШЋУ. —- УТИЦАЈ КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА.

И ако је понајмање, и то сасвим узгред писао о књижевности, Марковић је извршио велики и трајан књижевни утицај, и нигде није било тако хваљен и тако оспораван као на књижевном пољу.

Како је његов покрет у суштини био један интелектуалан покрет, природно је било да је он обратио пажњу на књижевност, као једну од главних манифестација духовне делатности. Само, као у толиким другим тачкама свога рада, он је ту био рђаво схваћен. Благодарећи претераној ревности његових ученика, који су његове књижевне идеје схватали сувише буквално и терали са њима до последњих консеквенција, он је испао као неки мрачан и суров иконокласт књижевности, „уништититељ естетике“ и низак материјалист за кога један пар кобасица више вреди него све Шекспирове драме и трагедије скупа. У ствари, Марковић је у ондашњој српској књижевности био оштар израз општега незадовољства

1 О књижевним идејама Светозара Марковића говори књижица Јована Скерлића: „Ужишишење“ естетике ш демокралпивација уметности. Београд, 1908.