Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

212 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

народу сачували свест о слободи и независности и будили га за борбу за ослобођење, без сумње су били кориснији радници, но многи и многи привредници, који су у зноју лица свог јели леб и својим производним радом ранили спаије и јаничаре“. (Он високо цени Његоша, Змаја, Јакшића и Јакова Игњаговића, оно што одиста ваља и што у ствари чини српску књижевност. Тенденциозност могла му је само помутити вид да у нижим списима Владана Ђорђевића (роман Сшајка и драма Народ и великалим) види књижевна дела од вредности. Змај, крајњи либерал, демократ, и ако не социјалист, имао је слободњачких симпатија за идеје социјалног преображаја, и Марковић је писао да „сатира Јовановића заузела би почасно место у ма чијој књижевности“. Раденик, 1871, (бр. 66) узимао је у заштиту Змаја од неоправданих Враголановиг напада: „Има људи који својим дубоким племенитим осећањем, и не знајући за разне научне теорије, увек умеју да осете сваку правду, племенитост и поштење, као и сваку кривду, низост и прљавштину људску — они осете често и најфиније побудеи појаве у раду личности, целих партија, народних маса. То су људи вазда борци за истину и правду, са пером или са мачем у руци“. Такав песник је и Змај, један „од првих песника и првих бораца за све што је добро племенито и истинито.“ Када се прослављала двадесетпетогодишњица књижевна рада Змајева, београдско Побратшимсшво, које је све било у идејама Светозара Марковића, честитало му је, истичући га као песника који треба да покаже „правац и другим нашим песницима који хоће да радом својим користе народу“.“ А социјалистички Раб, 1874, (стр. 29) назвао га је „нашим најбољим песником реалистом.“ Јакшић се својим идејама и радом приближио младим реформаторима, и социјални дух који се раније код њега јављао, као у Спастији, под утицајем

1 Оувремена радничка начела у односу на наш народ. Застава, 1872, бр. 2. 2 Застава, 1874, бр. 126.