Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

222 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

научних истина до којих је дошла нова природњачка филозофија зависи какав ће бити „сав будући живот човечанства“. Марковић неће „науку ради науке“, но науку ради човечанства, ради материјалних користи коју она пружа људима, ради њеног великог духовног утицаја који ослобођава човечанство од празноверица, заблуда, традиција, ауторитета, од свега оног што људи трпе од вековног незнања, духовне лењости и вере у „божју вољу“ иу „божју милост“. Човечанство, које је вековима чекало своје спасење, у науци је данас добило ослободилачког Месију.

Оно што је Марковић са толико вере назвао новом науком, и што је у његовим очима било права, једина наука, Наука једном речи, био је физиолошки материјализам који је у добу од 1855 до 1870 био у цвету. То није била нека нова мисао, но развијање онога што су проповедали енглески и француски материјалисти ХУП и ХУШ века, Локе, Хобес, Кондијак, Холбак, Ла Метри, Кабанис, сав спекулативни механички материјализам ХУШ века. Под утицајем Фајербаха, у Немачкој, некада „традиционалној отаџбини идеализма“, педесетих година, стварала се цела једна врло активна и борбена школа материјалистичких филозофа, којима су на челу били Луј Бихнер, Холанђанин Јаков Молескот, чија је дела Ренан називао „лепим књигама, пуним тако велике филозофије“, и Карло Фогт. Без обзира како ће се у званичним круговима иу университетској науци примити њихове идеје, они су, жртвујући своје већ лепо започете научне кариере, излажући се гоњењима, отпочели крсташки рат противу званичне метафизичке филозофије и противу службене хришћанске религије. Њихови списи, нарочито Молескотова изучавања Диркулација окивоша и Свешлосш т осивота,

у Е-А. Гапсе: Шефоте ди талбтатхте ећ сттаце де 5оп ттротватсе ф пођге бродиег. Ттадисноп де 1; аЏетлапа зиг Ја дештете еф оп ауес ТГ ашеомзаНоп де | ашецг раг В. Роттегој. Рагја, 1879. Тоте П, р. 99—100, 107, 204, 681— 682. — АђегЕ Пвуу: Га Рабозорћле де Кештеђасћ е! гоплтуцепсе зит ја пабтаљите апетатае. Ралла, 1904. Глава: Могегсћоћ-Те таћвташзте рћуггоподгдив.