Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

| ; ј ; : : [ |

16 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

се Каткову, реакционарном и ултро-националистичком новинару, који предузима ону улогу коју је Герцен играо пре 1863 године. Влада, охрабрена успехом у угушењу устанка, отворено залази у реакцију. Катков прокламује: „наши унутрашњи издајници опаснији су од спољњих непријатеља“, и отпочињу велика гоњења људи од напретка. Душа новог покрета, Чернишевски, тера се у Сибир. Неуспели атентат Каракозова на цара Александра |, 4 априла 1866, нов атентат Березовског на цара, у Паризу, 25 маја 1867, дају повода за нова и велика хапшења. Царским указом објављује се да су закон, вера и својина у озбиљној опасности од револуционарних ровења, и позива се племство и сви елементи реда да бране земљу. Апсолутизам, црква и бирократија отпочињу крсташки рат не само против револуционарних социјалиста, но и против обичних демократа и умерених, конституционалних либерала. Из редова интелигенције, из университета, из војске, — од пуковника, као што су Лавров и Соколов, па до простих војника —, из самих гимназија, хиљаде и хиљаде политичких „преступника“ хапсе се и шаљу у Сибир. Цензура, која је једно време била попустила, враћа се старим практикама „николајевштине“. Забрањује се говорити пољски у јавним локалима, забрањују се романи Виктора Ига и филозофска дела Мила и Вунта.: У таквим приликама, ђачка средина у Петрограду, у коју је Светозар Марковић запао у јесен 1866 године, имала је особити изглед. Он сам мало је писао о свом школовању у Русији, али од прилике у исто доба када је он дошао у Петроград, у исту ђачку средину, дошао ја и један млади официр и племић, који је дотле био познат као добар проучавалац геологије Сибира, који се доцније прославио као велики револуционар и који данас важи као један од главних представника сувреме-

1 За сто лљешљ (1800—1896). СОборникђ по исторји политическихђ и обшцествевниехђ движенш вђ Росеји. Саставилђ Вл. Бурцевљ, при редакцонномђ участи (0. М. Кравчинскаго. Част вторал. Гопдог У., 1897. Стр. 68—74.