Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 1

нога анархизма. Кнез Петар Кропоткин, оставивши војску, ступио је у јесен 1867 на физичко-математички факултет петроградског Университета. У својим успоменама“ он прича какав је затекао Петроград и каква је била ђачка средина у коју је ушао. То више није био Петроград „чији љубимац је био Чернишевски“. На двору и у племству либералне идеје стоје да не може горе бити. Прави господар Русије је петроградски „обер-полицајмајстер“ Трепов. Све што је боље и што напредније мисли хапси се и у транспортима шаље у Сибир. Као у Француској тога доба, тако и у Русији завладала је манија за богаћењем и жеђ за уживањима. Спекулише се у велико у продајама земаља; сумњива акционарска друштва ничу као печурке; адвокати чине баснословне зараде. Петроград постаје варош „кафешантана и школа играња“. Публика јури да чује Леџу Јелену, и у укусу „Офенбахофштина“ царује. Али у мраку, у ђачким круговима, међу онима који су остали у животу и у слободи, из редова најбољих, најумнијих, најсмелијих, људи као и жена, ничу тајна друштва, и Револуција регрутује своје прве апостоле, борце и мученике.

Ту „подземну Русију“, како је доцније назвао Степњак, познао је Светозар Марковић. Револуционарна руска младеж имала је све духовне и моралне особине које су. могле привући једну тако идеалистичку природу као што је био Светозар Марковић. Ти „снажни људи, без мелодрамске позе, пуни простоте, истински јунаци“, како их је обележио Карло Маркс, који су у своме потајном раду показивали толико „истрајности, самоодрицања и смелости“, да поред њих „карбонарске завере изгледају као дечје игре“,“ руска младеж о којој је у наше доба писао Георг Брандес: „нема боље омладине на свету“,

# П. Кропоткинђ: датиски револошонера. Томђ перввш. 0. Петербургљ, 1906. (Чест четвертал: Петербургљ. Первал пођадка за границу).

2 НтПе де Гауејву: Ље Зосвабзте сответроталт. Зрлете ва оп. Рахја, 1891. Р. 227.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 2