Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ . 21

просјак, што проси у Блазнавца и Ристића да му удели срећу и слободу. Уз то поче да ме обузимље сумња да не изгледам као Дон-Кихот, ако сад наједаред изиђем с мојим чланком, да покварим општу хармонију похвалне химне новом поретку. Већ реших у путу да напишем чланак, али кад се размислих озбиљније, застидех се своје слабости. Пред ким ћу бити смешан» Пред филистрима и шарлатанима, што мисле да је све Српство усрећено што су добили мало прилике да мало „полибералниче 2“ Па нека се смеју. Бар ћу онда с њима свршити рачун. Коцка је бачена. Они почињу борбу! Сам против свију!“

И од јесени 1868, тај ђак од двадесет и две године, почиње, „сам противу свију“, борбу против целога једнога система, против велике већине српског јавног мњења, против целе једне дотле уважене странке. Занет тиме, он занемарује своје математичке и техничке студије, и решава се да се посвети јавном раду. План за једну велику акцију, са циљем духовног преображаја српске омладине, зрео је у његовој глави. У септембру 1868 пише свој знаменити књижевни манифест Певање ш лмаишљење. 31 октобра 1868 разлаже своме пријатељу Белимарковићу : „Од наших старих, и конзервативаца и либерала, нема ништа, а оно бар да се гледа свим средствима да се омладини да реални правац. Најглавнија је потреба да се добију средства, да се омладина упозна са сувременом науком, са реалним погледима, и на друштвене односе, и на књижевност, и на политику, једном речи, на све гране народног живота...“.!

Од прилике у исто време када се решио да се посвети јавном раду, Марковић се решио и да остави Петроград. За ту одлуку било је неколико разлога. Пре свега, његово здравље, којем је шкодила сурова клима петроградска. Друго, извесне „немиле околности“, које само издалека наговешћују његови пријатељи.“ Најзад, његова жеља да

1 Целокуина дела, УП, стр. 76—717. 2 Ослобођење, 1875, бр. 26.