Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

9

наћи до представу речи. Чим нам је неки појам познат, вели Фолкелт,5 и чим га употребљавамо без икакве тешкоће, ступа представа речи у свест, и изгледа, као да она потпуно појам заступа. Појединачне представе, које појам репрезентују, ишчезавају потпуно из наше свести и изгледа, као да њихову изгубљену јасност примају речи, које се налазе у центру наше свести. Исто тако, вели Вунт, на једном месту своје Физиол. Пеихологије, да се наше мишљење хвата речи чим се обратимо апстрактним појмовима. Ове акустичке и оптичке представе, служе као конкретна представа појму. И заиста, ако узмимо ма који апстрактан појам, уверићемо све, да одмах долази као репрезентант појма представа написане или изговорене речи. Али, ако у нашој свести нема ништа друго до писменог или усменог знака речи, онда у чему би се разликовала позната реч од непознате Самопосматрање казује нам још и то, да се за познате речи везују осећања познавања и непосредна извесност разумевања. И заиста, познате речи имају за нас извесну физиогномију, и оне нису за нас мртва слова на папиру. За ове се речи увек везује осећање извесности, да ми у свако доба можемо себи дати рачуна о томе, шта речи значе. Али овим опет није ништа речено, јер одмах се намеће питање:. како ми долазимо до разумевања на основу самог осећања познавања, ако за то осећање није ништа везано до сама реч“ Свако даље анали. зирање ових психичких појава ишчезава нашем самопосматрању, и зато су многи дошли до те претпоставке, да се овај цео процес врши несвесно.) Због ове тешкоће у анализирању пси-

8 Уојкеј, Етаћгцпа ппа Репкеп.

9 Види, Џђег Ффе 102. Зећупмекећ 1 еттасћег Когт 4. Вест 5рБИдипе, чланак од Фолкелта у РАНоз. Мопајзће . ХУМ Ва. Џ. Неђ. стр. 129.