Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

8

И ако се Јум може назвати творцем модерног номинализма, а не Берклеј, као што су многи филовофи као на пр. Куно Фишер, тврдили, ипак, он није никад идентификовао име са апстрактном представом, као што то Тен чини. Тен у своме првоме делу“ на страни 85 вели: „Управо рећи ми немамо никаквих општих појмова, ми имамо нагон, ми имамо имена.“ „Дакле оно што ми именујемо општим појмом.... није ништа друго до име.“ На страни 207. другога дела каже: „Један генерални или апстрактни појам јесте име, ништа друго до име.“ А на страни 209. истог дела: „Тако ми мислимо на апстрактне ознаке ствари помоћу апстрактних имена, који су наши апетрактни појмови и образовање појмова није ништа ЛРУНО до образовање имена.“

Из ово неколико цитата види се, да је заиста било философа који су долазили у ту заблуду. да су појмове сводили на голу идентичност с речима.

Пре него што бисмо прешли на критиковање овога правца, ми морамо сами ући у проблем и видети какве су то тешкоће, које су многе велике људе на странпутицу одвеле и од којих многи психолози беже.

_ При брзом читању, говору, слушању, можемо доћи на основу самопосматрања до ових резултата: прво, што се јавља у нашој свести при оваквом психичком процесу као најјасније, јесте представа писане или изговорене речи. Оно, што се за ове речи везује, јесте за наше самопосматрање тамно и нзодређено, о чему ми слабо можемо сазнати, Ма колико се трудили, ма колико нашу пажњу напрезали, ми не можемо дознати, шта је то, што се за речи веже. У моменту изговорене речи, где се садржај свео на минимум, нећемо моћи ништа

" Н. Тате, Пег Уегафапа, Нђегзеж у. П. З!еојед, Вопп, 1880 Ти ЏП Ва.