Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

50

се апстракција“. Исто тако Ибервег на страни 138. своје Логике: 08 вели: када се више објеката у извесним знацима слажу „то рефлексијом на једнородне и апстракцијом разнородних знакова на основу психолошког закона, постаје општа представа“. Из целог овога може се апстракција дефинисати као психички „поступак на основу кога се опште проналази и то одвајањем онога, што је разичито, у поређењу појединих случајева и сумирањем онога, што њима као заједничко припада“ Ево на основу оваког пеихичког процеса, многи су покушавали да реше проблем појмова у логичком емислу. Сви су они претпостављали да наш дух има заиста ту моћ, да из реда појединачних слика сећања, извуче једну представу са заједничким и битним знацима, апстрахирајући потпуно од индивидуалних споредних знакова. То они објашњаваху на тај начин, што се представа заједничког х, као заједничко трима индивидуалним представама ах, вх, ох, због чешћег јављања одваја, пошто се она као заједничка чешће јавља код тих индивидуалних ПРЕ него а, 5, 6, као појединачно. 119

Сад да видимо, да ли је могуће стварање општих појмова на основу овако горњег описаног психичког процеса2

Један поглед, вели Лоце у својој Логици, на ову апетракцију, довољан је, па да се види, да се ово не може испунити. „Злато, сребро, бакар и олово сву по боји, сјајности, тежини и тврдоћи различити. Али њихово опште, које ми метал именујемо, не налазимо на тај начин, да ми при њиховом упоређивању просто различите знаке без

108 Пђетуес, Гоечк еђе. 109 Тофле, Тоојк, Гејрде, 1874. стр. 19. по Ноге, Рзућој. стр. 229.