Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

51

додатка одбијемо, јер није довољно за одређивање метала само негирање, да метал не сме бити ни црвен, ни жут, ни бео ни сив, него исто тако потребна је потврда, да мора свакојако имати неку боју. Казати, да нема ову, нити ону специфичну тежину, нити овај нити онај степен сјајности, тада престава метала, не би могла ништа ни значити. Из овога Лоцеовог цитата може се лако увидети, да је нама немогуће опште и заједничке знаке издвојити од посебних и индивидуалних, зато, што се'опште не може замислити без индивидуални знакова. Фолкелт!!! се потпуно слаже са Лоцеом кад каже, да би била и логичка и психолошка немогућност посматрати заједничке знаке, који би били потпуно одвојени од различитих знакова, јер чим хоћемо опште као таково да замислимо, оно се претвара у ништа. Појам боје треба да значи и црвену и жуту и белу боју и све могуће остале нијансе, а у исто време појам боје не сме означавати ни црвену, ну жуту, ни белу боју, јер чим би појам означавао неку одређену боју, то већ неби био појам него индивидуална одређена представа. Али шта би био појам, који не би у себи садржавао ниједну од одређених боја, тада тај појам неби могао у опште ништа ни значити, јер не би имао никакав садржај; он би био потпуно празан, а такви појмови, као што смо пре видели, не могу постојати у нашој свести. Овде се види како је немогуће имати један такав појам, који би садржавао у себи само опште знаке, зато, што код сваке представе, коју појам обухвата, долази по нешто, што се не може и на друге представе применити. „Као год што се не може воће уопште јести него увек јабуке и крушке, исто се тако не може воће у опште ни представити“. !:= 11 Ров. Мопајаћећ, стр. 129. па Но ф пе, Рзућо!. стр. 228. 4%