Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

58

ове појединачне индивидуалне представе, онда у опште сазнање, као што је пре речено, не би било могуће, пошто би се код сваког човека при за-. мишљању неког појма јављале различите индивидуалне представе. На пр. кад кажем појам „човек“, сваки ће од људи, у томе моменту кад чује реч, репродуктовати представу другог човека, тако исто и код осталих појмова, код свакога ће се јавити у свести друга представа и мало ће бити људи, код којих ће се јавити једна иста представа. Као што се види, ове индивидуалне представе имају потпуно субјективан карактер и и у себи не садрже ништа објективног. Претпоставимо кад би људи остали на тим индивидуалним представама, онда никакав споразум међу људима не би могао бити, нити би могло бити у опште говора о неком објективном сазнању. Овај проблем, као што смо видели, нису могле прошле теорије решити. Ми смо до сала тврдили, да се увек при замишљању неког појма јављају у нама појединачне представе, али одмах се можемо питати, шта нас руководи, да ми једној представи придајемо већу важност, него осталим представама, кад су те појављене представе једнаке с осталим представама Другим речима, у каквој вези стоји ова репродукована представа с осталим, да се послужимо Јумовим изразом, потенцијалним представама #% При замишљању неког појма сваки је одмах свестан, да се појам не налази у оној репродукованој представи, нити у индивидуалној њеној одређености, него да се појам налази у ономе заједничком, што припада безконачном броју индивидуалних представа и зато смо потпуно свесни, да ми можемо место те представе узети, ма коју другу представу, и да је ма која друга представа у стању да репрезентира појам, пошто ми врло до-