Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

61

једничких, лежи негација. Ја не могу себи заједничке знаке апстрахирати од индивидуалних у томе смислу, да ја имам једну преставу општег и заједничког, али их могу апстрахирати у томе смислу, што себи замишљам да ти споредни знаци и ако су не могу одвојити од општих, ипак не играју никакву улогу при замишљању општег и зато што не играју никакву улогу, него су једна сметња, то. их ја могу просто негирати на тај начин, што их не узимам никако у обзир, ни!и о њима водим рачуна. Ја кажем, да имам одређену представу неког човека, кад ми је та представа дата, како са свима индивидуалним споредним знацима, тако исто и са главним и заједничким знацима. Пошто ја знам, да при замишљању појма „човек“ не играју ти споредни знаци никакву улогу и да су они сасвим од споредног значаја, то ја могу ову представу човека потпуно негиратп у њеној одређености т. ј. ја могу негирати споредне и индивидуалне знаке и замислити, да место тих индивидуалних знакова, могу доћи ма који други знацл, пошто већ опште не могу у засеоној форми фиксирати. Тиме, што сам негирао споредне знаке, ја сам ове представе негирао у њиховој оређености. Оно, што је заједничко свима људима јесте опште, и ако остаје непроменљиво, зато ми можемо оно што је споредно и индивидуално негирати и мислити само на то опште, које се налази у зајединачком и чије је сазнање могуће једино помоћу тих индивидуалних зпакова. Ово можемо још јасније извести код појма „троугао“. Пита ли ме неко, шта је троугао, одговор је врло лак, да је троугао једна фигура од три стране које међусобом заклапају три угла. Али можемо ли ми замислити један такав троугао који би изражавао само тројство страна и угловаг Свакако не. Нама ће се увек јавити неки троугао