Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

| ПСИХОЛОШНИ ПРОБЛЕМ

1.) ПОИХИЧКИ СУПСТРАТ МИШЉЕЊА У РЕЧИМА.

Овај правац изашао је из средњевековне борбе екстремних номиналиста са умереним номиналистима или концептуалистима. Екстремни номинализам порицао је могућност општих представа, и појмове је сводио на језични однос већег броја конкретних представа“, тако да је процес апстракције редуцирао потпуно на голу идентичност са говорним знаком. Овај схоластички антагонизам пренет је у Енглеску и борба и данас траје.

Од новијих модерних философа, који су потпуно идентификовали име са апстрактним појмом, може се једино тврдити за Тена и у неколико за Берклеја, у колико он, Берклеј, тврди, да ми употребљавамо речи за правилно суђење и онде, где ми за речи не можемо везати никакву идеју “

а уоктапи, Бећгђисћ 4. Рвућојогле ПО Апћ., аб еп 1875. П Ва. стр. 250.

5 Џретуве, бузђеш 4. Гогк ц. безећећбе 4. 105 Гећге, Ш Ал, Вопп, 1968. стр. 107.

6 Види, Мешопс Ајеха, Ншше 5еп: 21г безећећђе п. Как дез тод МопипаНзтиз. ЗЊаштегђетећје 4. рћноз. ЋЕ. СТавзе 4. Каја Асадетје 4. М1азепзсћаЊеп 1877. (18 Бееп).