Timočka buna 1883. godine

202

ставити да се решава да диже буну с попа Маринком а да то. крије од својих другова из народа, чија му је снага потребна у таквом рискантном подузећу, као што је дизање буне, Да ли је могуће да Пашић диже буву у тимочком крају помоћу попа Маринка а он са члановима Главног одбора седи у Београду и у разговору тврди „да је то са свим озбиљан народни покрет, који се лако може раширити по целој земљи“, а његови другови у унутрашњости седе и сеире, и шаљу поданичке телеграме краљу Милану са жељом да му се посвети рука, која премлаћује бунтовнике. Не, то није могуће. Тимочку буну није. нико организовао, па ни Пашић „помоћу попа Маринка“, У народу је било и сувише много експлозива, и довољан је био инцидент у селу Сесалцу и Читлуку па да се изроди пожар. без икакве организације буне од стране Пашића. Али би у том случају овај инцидент био само то и ништа више, само да су врховне власти хтеле да тако буде. А да је буна била организована, она се не би појавила само у источном крају Србаје: пламен бунтовнички захватио би и остале крајеве њене,

Буна је и Пашића као и све нас изненадила; она је нас затекла у Београду, чега неби било, да смо је ми организовали, или да ју је сам Пашић „помоћу попа Маринка организовао“. Јер не треба губити из вида да се Пашић решава да се уклони из Београда и да иде у свој крај да руководи буном онда кад је буна већ угушена била, кад је преки суд у велико скидао главе „бунтовницима“, кад ја доносим вест Пашићу од руског посланика Персијани да ће чланови Глав, одбора бити затворени, па бити и осуђени, али је обећао искористити своје пријатељске везе с осталим страним посланицима, нарочито. с Брајем, немачким послаником и сачувати нам главе. Пашић је пажљиво саслушао мој исцрпни извештај о разговору с Персијани, и ресултат његове поруке био је "прелазак Пашићев преко Саве код железничког моста. Да ли је Пашић онда, кад је Савом бродио помишљао да иде у Тимочки крај да џарне у Тимочку буну, коју је војска већ савладала била, или се под утисцима мога извештаја решио да се спасава опасности, која доноси можда и смрт али затвор насигурно може се судити како се хоће.

Још се једном околношћу утврђује да Пашић није „организовао“ Тимочку буну, нити је знао да ће она избити, Читаоци ће се сетити првог писма Аце Станојевића, којим ми јавља да сељани села Сесалца не дају оружје. Кад сам ово: писмо Ацино саопштио Пашићу, он није реагирао на његову садржину. Да је Пашић организовао буну „помоћу попа Маринка“, природно би било да после ове вести не остане у Београду, него да варницу у селу Сесалцу близу Бољевца сматра као знак попа Маринков да буна отпочиње и одјурио би у тимочки крај да изводи буну коју је организовао „помоћу попа Маринка“; можда би стигао у побуњени крај пре него што је буна угушена. Он то није урадио, него је чекао у Београду