Timočka buna 1883. godine

'204

је причао, а Стојан, одморан, слушао је Перу. Прилегли су један и други тек пред зору. А Пера је имао шта и причати. Пера је умео тако занимљиво причати, да га не би могао слушати само онај, кога је сан потпуно савладао, а Стојан је мефђутим био потпуно одморан.

Сутра дан нас преместе у једну велику собу у другој -двоспратној згради. Добили смо кревете, сто, четири сламне обичне столице, а од куће истог дана кад смо и стигли добијемо поред постељних ствари и једно осредње огледало, које је играло извесну улогу у нашем затвореничком животу. Истог дана имали смо и посету из Београда, добили смо све потребне нам ствари, које су донели собом: супруга Таушановића, д-р Марија Зиболда, пријатељица моје супруге и Миленко Веснић, јак на Великој Школи, који се још ђаком интересовао за радикалну странку и био је радо виђен у нашој средини. По њему су нам послали из Београда нека писма и неке књиге, међу којима беше укоричена „Вјесник Јевропе“, који је такође играо неку улогу у премештању нашем из пожаревачког казненог завода у Београдску тврдињу.

Управник Молеровић беше присутан нашем виђењу. Ја сам, у присуству његовом говорио руски са докторком Зиболдовом ти све што сам јој имао рећи — казао сам јој, али јој ништа нарочито нисам говорио, што би забрањено било говорити. Но због тога, што је управник допустио да се разговарамо страним језиком а и због „лабавог“ држања његовог према нама, Молеровића не само преместе из Пожаревачког Казненог Завода, него га још дисциплински суд казни губитком тромесечне плате.

После Молеровића добијемо за управника неког Иву Ђурића, који је дотле био срески начелник у срезу грочанском. Он је био на живој ватри; видео је како је прошао његов претходник, па се старао да му сене деси какав малер. Одржавао је добре односе с нама, долазио нам је скоро сваког дана изјутра на чај. Распита шта радимо, имамо ли шта да му кажемо, поразговарамо се и оде; али нас ни он није закључавао. Из„лазили смо пак у шетњу на знак звона кад и сви осуђеници.

Време нам је пролазило доста брзо; проводили смо гау читању ; књиге смо добијали из Београда и од наших другова из Пожаревца. Јело су нам слали из Пожаревца наши другови: "Стева Милићевић, Јошка Јовановић економ, Лазаревић, трговац ми други; старали су се да храна буде здрава и укусна.

Међу затвореницима по штампарским кривицама био јеи Васа Ђема, уредник и сарадник шаљивог листа „Брке“, доцније добро познати члан кварта полиције београдске. Њетово име помињем, јер ће и он играти видну улогу у извршивању Периних смерова.

Пера је још на претресу у Зајечару испољио да је променуо своје мишљење о тактици рада. Први пут смо га на претресу чули, с каквим презрењем исказује реч шубатраши“ о народу, о коме је он дотле свагда с љубављу го-