Timočka buna 1883. godine

209

него да се приближе Милану и да заједнички почну лечити ране, за које и ми носимо велику одговорност, јер ни ми нисмо невина јагњад. Прочита нам цело писмо.

= Ја накитих и потписах, рече Пера, хајд дагаи ви потпишете. - |

После дугог лонџања настројица нехтедосмо потписати писмо.

Њему не беше право, није више наваљивао да га потпишемо, али ни нама није годило да потпишемо једну исповест, која кипти лицемерношћу и неистином,

Писмо је написано, али сад треба удесити да управник ухвати то писмо. Покушао је најпре, да писмо некако уметне у корице „Вјесника Европе“, који је био узет на читање из Народне Библиотеке, и који треба вратити пошто га претходно прегледа управник Казненог Завода, Ива Ђурић. Није се могло добро сакрити а да се не утврди, да је се хтело да се писмо ухвати. Требало је писмо тако сакрити, да се оно ухвати а да се не помисли да је удешено прикривање. Споразумемо се да се друкчије изврши ова намера. У соби нашој, у коју је Ђурић свако јутро долазио на чај, беше преко пута од столице на којој је обично седео обешено о зид огледало, које беше разбијено на једном углу на коме се видела жута хартија, испод разбијеног огледала. Он је то место гледао сваког дана, видео је да је стакло разбијено, и уместо стакла види се жута хартија. Уметнемо писмо између стакла и жуте хартије, тако да се сад у место жуте хартије види исписана хартија, писмо Перино. Ђурић је и даље долазио сваког јутра на чај; гледао је у огледало, па и у исписану хартију, али није приметио оно, што смо мислили да ће запазити. Стојало је писмо неколико дана у крњем огледалу, и могло је стајати и даље, али га Мва не би приметио. Стога га Пера уклони.

Да би се писмо ухватило, помогао је Васа Ћема, кога сам још из малена познавао. И ако је Ђема био сарадник „Брке“, шаљивог листа с либералном тенденцијом, ја сам га га ипак као учитељ његовог старијег брата знао као карактерног дечка. Упознам га с Пером. Ђема је и у затвору писао стихове, и подносио их Пери на критику. За све време шетње за време одмора Пера је Ђеми саопштавао своју критику на његове стихове. Ђема постане. Перин повереник, Сви су затвореници знали да су Пера и Ђема нергздвојни шетачи за време шетње. После Богојављена почели су шетати одвојено. Ђема отпочне грдити Перу; ова је грдња дошла до ушију и самога управника. Ђема није штедео Перу, чак му је јавно претио даће му се осветити због омаловажавања његових стихова, које му је он на вар-

имао с мојим оцем у цркву на јутрење, Пало ми је у очи да отац свагда пали четири свеће. На моје питање одговорио би ми да те свеће пали за покој душа моје браће и сестара. Рачунам, рачунам, али ми никако не излази рачун: пали једну свећу више. И ја га једном приликом упитам: па добро тата, нана ми прича да су ми умрла два брата и једна сестра, за чију душу онда палиш ову четврту свећуг Саже се,и мало спуштеним гласом шану ми на уво: за душу Карађорђеву сине ! 4