Timočka buna 1883. godine

210

варски начин касапио; испод неких стихова му чак написао: „Нек ти ништа Филипе у писању не смета, и књижевне ливаде потребују ђубрета“, И Васа Ђема се зорли био наљутио, и чекао згодну прилику да се Пери освети.

Онога дана кад је требало писмо ухватити, Пера покаже Ђеми место где је писмо сакрио. После подне тога дана метну катанац на резу наших врата, која никада нису била закључавана, а стражари се разлете свуда да писмо нађу, али у заман, враћају се без писма- Посматрамо кришом с прозора наше собе живу мимику у дворишту између Ђеме и Ђурића. После краћег разгорора и млатарања рукама упуте се сами да потраже писмо, и после неколико минута враћају се: Ђурић држи плен у руци. Били смо веома радосни што се и то писмо једном ухвати.

Ђурић није ни часа почасио, него с овим драгоценим пленом оде Павлу Козељцу, окружном начелнику. Козељац прочита писмо, нађе да му је политичка садржина важна, и одмах шифром јави Николи Христићу, своме министру, о њему; наредба је добијена, да му се писмо одмах куриром пошље.

Кад се Ђурић вратио од Козељца у казнени завод, сретне Ђему у дворишту на домаку нашег прозора. После кратког објашњавања Ђурић пољуби Ђему у чело, а после неколико тренутака за тим Ђема пољуби Ђурића у руку.

Разуме се, да нас је интересовало да знамо, због чега су летели пољупци у чело и руку. И Ђема нам исприча како је Ђурић однео писмо Козељцу, како му је Козељац рекао да је писмо важне политичке садржине, и рече ми: сине мој, спаситељу мој; ко зна шта би самном било, да се ово писмо промакло. Кажи ми, чиме да ти се одужим за ову услугу, тражи шта хоћеш“,

— Господине управниче, имам овде у женском заводу сестру од тетке, она је осуђена због покушаја убиства једног лекара, Д-р Порубовића, који јој је обећао да бе је узети за жену, па ју је преварио. Ето! молим да ми допустите да је могу посетити у женском заводу.

— Па што ми то ниси раније казао, рече, и одмах нареди да ме пуштају „сестри“ на виђење кад год хоћу, и тоу канцеларији саме управитељке.

Ђема се живо дописивао са „сестром“ још одмах по Богојављењу, када се при освећењу водице видео с њом.

Али је Козељац стари полицајац. Писмо је било одиста лепо написано, једна читава студија, али је посумњао да не буде све то удешено. Да ли је добио наредбу из Београда, или је то учинио по својој иницијативи, тек он почне трагати;: позове Ђему на вечеру. Козељац изврстан полицајац, алии Ђема видра цинцарче, па ударио тук на лук; да видимо ко ће кога надмудрити. Козељац је Ђему добро нахранио и понапио добрим рујним вином, али ништа не дозна од закопчаног цинцарчета.