Timočka buna 1883. godine

218

Миланов у спољној политици био је снажење реакције у унутарњој политици. Народ је остао индиферентан према авантуристичком покушају Милановом против уједињења "бугарског народа. Народу је добро дошао рат противу Бугара; [он је овом приликом показао краљу Милану, да може трпети ударце његове, али му неће поклонити љубав своју, без које не може успешно свршити овако крупно дело као што је рат. Својом пасивношћу народ је очекивао тренутак кад ће краљ Милан. ударити главом о зид, кад ће клекнути на колена и молити народ за помоћ, молити опроштај за почињене му неправде, да се увери да не може бити без онога, кога је онако ружно газио својом чизмом у охолости својој.

Краљ Милан је отпочео рат против Бугара, јер су они својим уједињењем кварили балканску равнотежу, створену Берлинским Уговором. Али да то учини требала му је јача војна снага него што је он имао; а да би је створио, требао је да разда оружје народу, што га је пре две године од њега одузе Он то није смео учинити, и полази у рат с недовољном војном

снагом, рђаве спреме и још горег нерасположења,

Крајем 1885 г. краљ Милан се вратио из иностранства решен да не допусти Бугарима да ремете балканску равнотежу. Наређује мобилизацију, али народ још верује да се неће поћи против Бугара, него на југ, у Стару Србију, и запрепашћен је био, кад је краљ 2 новембра 1885 г. у Нишу издао прокламацију, којом објављује рат Бугарској.

Наш послужитељ — слободњак донео нам је вест о мобилизацији из прве руке; у казамате су је донели из државне штампарије осуђеници који окрећу машину за штампање Српских званичних новина. Онога дана кад је мобилизација објављена, дежурни официр, који је тада био на служби у граду, опрости се с нама. Дежурне официре сталнога кадра заменуо је резервни артиљеријски капетан Светозар Карапешић, познати гвожђарски трговац, по начелима либерал, али и наш добар пријатељ, кога су из милоште звали, Заре. Јако смо се обрадовали његовом доласку, а још више кад смо дознали да он стално остаје наш тамничар.

Сад је наш стан постао прави политички клуб, чији смо чланови били нас четворица, и Заре пети. Од њега смо дознавали све што се дешавало напољу, а понешто је и он од нас могао дознати, и наша пошта нам је доносила сигурне, свеже, вести.

Другог новембра је објављен рат Бугарској да се заврши с примирјем 13 новембра, у чему је посредовао Кевенхилер, аустријски посланик на нашем двору.

Значајно је Перино мишљење о резултату рата. Он је доказивао да ће Милан бити бијен, јер води један непопуларан рат. Ратује против бугарског уједињења, против једне идеје, за коју су Бугари исто тако били одушевљени као што смо им за наше уједињење. Наш народ симпатише томе, и он се неће борити против Бугара. Принцип балканске равнотеже и.одр-