Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

Обишли смо и положаје Моравске Дивизије 1 и II позива нар. војске као и бугарске око Грлена и Калиманаца. Свуда је прибележавао догађаје —борбе, и како су оне текле. Узимао је и крокије и скице појединих положаја. Августа 1. обишли смо положаје код Црногорске дивизије, где смо код Црногораца на Пресеци и ручали. Ту смо се растали, и Драјер је отишао у I Армију и даље, а ја се вратих у своју команду. Резултат тога његовог обиласка и била је после штампана књига „Пораз Бугарске“ „Други Балкански Рат у 1913 године" у којој су догађаји доста верно представљени. Та је књига после преведена и на Француски језик. Поред крокија и карата, који су уз књигу, у самој руској књизи налазе се и фотографије, које је пуковник узимао сам на лицу места својим ручним фотографским апаратом. Пошто сам са пуковником општио на руском језику, то ми је он испричао доста интересантних ствари из свога новинарскога рада за време рата. Између осталог причао ми је: да је раније (у првом Балканском рату 1912. године), био као дописник код Бугара, а у последње време био је и у Букурешту када је заседавала конференција за мир између нас и Бугара. Обишао је све војске и државе које су ратовале у 1912. и 1913. години. Лично је говорио у Букурешту са ђенералом Фичевом делегатом бугарским за мир. По Фичеву, за бугарски пораз у 1913. год. крив је неспособни ђенерал Савов, бугарски ђенералисим. Мада је свршио ђенералштабну Академију у Петрограду, Савов је давно напустио војни посао, и одао се политици и трговини, према изјави Фичева. По Фичеву није требало Србе нападати на такохм широком фронту, већ концетрисати се са главном снагом према Власини, па код Лесковца пресећи свезу српске војске, која је у Maheдонији, са старим границима, и тада окренути се југу и тући се са Србима поглавито у Маћедонији. Резултат би, по Фичеву, био другојачији, него што је био захваљујући неспбсобности Савова. Као бившем ђаку руске Николајевске Ђенералштабне Академије врло ми је отворено и тачно карактерисао војне и политичке прилике у Русији, а нарочито је правилно и вешто карактерисао поједине крупне команданте (будуће команданте армија, а у миру команданте војних округа), који су на високе подожаје у руској војсци дошли, захваљујући својим везама са