Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

ведало се о обновљењу Душанова царства, па смо једва чекали да дође то време остварења наше заветне мисли: уједињење и ослобођење наше браће испод турског јарма. Према томе рат са Турском 19Ј2 г., био је, за нас, тако рећи, рат са поузданим изгледом на успех. 4. окшобар 1912. годнне. Четвртак. Мост на рецн Лепеницн. Остали смо на истом месту. Дан је био необично леп и сунчан. Наредих да из штаба пођу са мном начелник штаба, референт санитета, референт артилерије као и ађутант, те да обиђемо XIV и XV пук, и да их том приликом говором одушевим за рат који нам 'предстоји. Раније сам о овом моме доласку обавестио и команданте пукова. У 2. часа по подне код села Лепенице, дочекао ме је најпре командантХЈУ naXV пука. Пукови су билиу смакнутим порецима где су батаљони били у дубоким смакнутим поретцима у једноме реду. Пошто сам се поздравио са војницима, назвао им Бога, ја сам наредио да 1. и4. батаљон зађу крилима и тако сам образовао кару са три стране, стао сам у средини пука, и изговорио им ову беседу: „Војници XIV (а потом XV) пука II поз. нар. војске. „Наш Врховни Командант наредио је мобилизацију наше целокупне војске: I, II и 111 позива. „Спремни смо сада, да на позив нашега Врховног Команданта пођемо противу нашега вековног непријатеља Турчина, који убија и пљачка нашу браћу у Старој Србији и Маћедонији. „Војници, одмах испод Врање је Скопље, а потом и Призрен, престоница нашега цара Душана. Ми не идемо туђе да освајамо, већ тражимо своје, где су наши прадедови живели. „Наши стари: Карађбрђе, кнез Милош, хајдук Вељко, капетан Коча ослободили су и то моткама ово парче земље, одакле смо ми - Србију, а наши дедови, очеви, браћа и стричеви ослободили су ово где ми сада стојимо. На нама је да ослободимо остатак нашега племена, те да и ми оставимо спомен роду своме, као што су га и они оставили. „Слушали сте од својих старијих, који су у ратовима били, да олово тражи само кукавицу, а храброга и Бог чува, као што вели пословица. „Ко не врши своју дужност како треба, томе је сигурна смртна казна, а ко иде напред тога Бог чува. 2