Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

18

„Ми имамо најсавршеније оружје: пушке. топове и митраљезе. Наш непријатељ у свему трпи оскудицу. „Војници, ако је нама тешко, ни непријатељу није лако. Не треба мислити само на свој живот. Шта се њих омакло улицом или преко басамака па скрхало врат и пропало. као и они, које цреп, кад пролазе поред какве зграде, клепне по глави, па осакати, па зато на то не треба мислити, јер нема смрти без суђена дана. „Војници, „У овоме рату ми нисмо сами. Са нама су наша браћа Црногорци, који су већ отпочели рат. Даље са нама су још и Бугари и Грци. Зато-ако сад нас четворо не успемо, онда нам нема више живота. „Радећи предано и одушевљено, ми ћемо се одужити нашој драгој отаџбини Србији и нашем Врховном Команданту Краљу Србије Петру I. па зато вас позивам да заједно узвикнемо: „Да живи Њ. В. Краљ Петар I. н Његов Дом“. ДКнвели" Живели“ Живелп“, одговорише војници. После овога скупио сам првз официре једнога (XIV) па другога (XV) пука, и казао сам им ово: „Г. г. Официри, „На прагу смо рата. Нама престоји: бити или не бити. „Односно вашега рада напомињем вам ово: сувремени рат тражи марљиво коришћење заклона као и врло ретке стројеве. Преко отворених места кретање се врши у групицама погнуто, а ближе, појединце и пузећи. Јуришно је остојање мање: 150 —100 па и 50 корака од непријатеља. Не морају сви истовремено поћи, већ онима којима је лакше. Најбоље се помаже суседу, ако се јако удари пред собом на непријатеља. „У опште не хитати. Чим пешадија наиђе на отпор, тражите помоћ од артилерије. Ја ћу увек упућивати артилериског командира, да се јави пешадиском команданту ради споразума, и да пешадиски командант каже где га боли, те да га артилерија помогне. „Приликом развијања уI. борбени ред развијати 3 Д снаге, а у II ’A, па и ово ’A, ако нема заклона, нека се креће и буде у једноврсном строју. „Савремене борбе трају дуго.