Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

Окшобар 5. 1912. год. Пеатак. Преноћишше Врањска Касарна. Овога дана распоред дивизије био ми је овај: коњички дивизион јужно од Врање. XV. пук код Врањске касарне, где је и телеграфско оделење као и војна пошта. XIV пук код села Рашке, XIII пук код села Сувога Дола, а артнлериски дивизион код села Ранутовца; болничарска чета и пионирски полубатаљон на десној обали бресничког потока. Са штабом пређох у врањску касарну. Веза са армиском командом постављена; трупама издадох наређење да дводневни оброк хране носе у трупним коморама, а текући оброк нреко ноћ да скувају, и до 5 часова јутра нареднога да.на да војници поједу чорбу. а кувано месу да понесу са собом. Команданту артилериског дивизиона учинио сам неке напомене односно употребе артилерије. Тако, напоменуо сам му да he шире фронтове (до 600 мет.) морати да заузме и да их туче. Командант артилерије као и референт биће уз мене, па када пешадија наиђе на јачи отпор, онда hy ја наређивати придавање артилерије, али претходно упутићу арт. командира да се споразуме са пешадиским командантом. Са артилеријом избегавати улоге контра батерија (дубоке заклоне) већ главна је њезина задаћа: потпомагање пешадије; топови могу бити и на 30 до 50 метара растојања. Пешадији је наређено да сувише не жури, и за то ће она сачекивати артилерију. Која he од батерија ићи у помоћ, одређиваће командант артилериског дивизиона. Може бити прилике, да се и батерије цепају, али се надам да he то бити ретко, напбменух. У Врањи, а и у околини беше врло велики кркљанац. Комора од шест дивизија, згомилана, од којих су дивизија I. lioзива преко 20.000 људи, па су им зато и коморе веће од дивизије 11. позива нар. војске. За даље наступање пребачени су 11. степени колонских комора: моје и Дунавске Дивизије 11. поз нар. војске у долини реке Ветернице, али при даљем кретању опет се крећу једним друмом за Куманово и Скопље. Hohy 4 /s октобра Турци су бацили железнички мост код Ристовца у ваздух. Према исказу окружног начелника у Врањи г. Вилдовића, чула се јака експлозија и у Врањи, међутим даљина од Врање до порушеног моста је око 15 км. (gj окшобра 1912. год. Субота. Врање. Рано у јутру чује се пуцњава топова у правцу границе. По подне, од 2 часа, отпоче да пада киша, па зато наредих да сва три батаљона XV пука сместе у кантонмане у ва-