Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

26

Коморе остаје у селу Самољици, (санитетска колона, арт. муниц. одељење и XV. пешад. муниц. одељење). Овога дана добих 50 ремоната коња за артилериски дивизион. Окс 8 часова јутра отпоче и ситна киша да ромиња. У 9' 45 часова чује се и топовска пуцњава у напред где су наше три дивизије првога позива. Око 10 часова јутра прође 111. пешад. пук са једном брдском батеријом (из Моравске Дивизије I. п. н. в.) поред села Мамалара по кишном и блатњавом путу уназад за Карадаг ради обезбеђења од уображене опасности десног бока операциског правца. I. Армије. Значи, није им довољан већ праћени Кончулски одред из моје дивизије (пук, батерија и ’A вода коњице итд.) Ја се са својим трупама утврђујем од коте 590 па све до Бањске Реке. Око Г SO часова по подне дође к мени у штаб дописник великог руског дневног листа „Ново Време“, Ј. П. Табурно. Пошто сам с њиме могао разговарати на руском језику, то је према мени био отворрнији, па ми је много што шта. рекао. Тако рече ми, да је руско јавно мишљење на нашој страни. За ово је добио писмо од свога пашенога, ђенерала Поливанова, помоћника рускога војног министра. Био је у аудијенцији код краља Црногорског и грофа Берхтолда. Руски цар звао је сина Суворина (уредника „Новога Времена“) и изјавио му је: да се Немачка неће мешати у овај конфликт, као да и он Цар нема никакав споразум са Аустријом. Чуди се Табурно нашој доброј опреми: комори и добрим коњима. Допуштено му је да без цензуре шаље извештаје у Русију. По прорачуну рускога ђенералштаба Турци имају око 220.000 војника у Јевропској Турској; из Азије могу највише пет возова дневно пуштати, шго значи да од 3000 војника не могу дневно више преносити. Према овоме Турци могу месечно око 90.000 војника пребацити сухим за у Јевропу, а дотле ћемо ми раскрстити са овим што имају овде. Значи, тући ћемо их одвојено посебно. Рачуна да се пре Ускрса рат неће моћи свршити. Ово је у истини овако и било, а не за месец дана, како нам Путник рече 3. октобра у Врањској Бањи. Г. Табурно је одличан руски ратни дописник. Он се раније истакао као такав у Руско-Јапанском рату(l9o4 —05) којом је приликом написао и одличну књигу на руском језику „Правда о војнје". Исшина о рашу. Родом je Далматинац, а по професији је инжињер.