Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

27

Око 2' 30 чзса по подне обиђох положај XIII. пука на коти 590 где се пук утврђује. По повратку од положаја XIII пука око 3 ,5 ° часа преко телефона од мене затражила је помоћ Моравска Дивизија I. поз. нар. војске, јер Турци јако надиру на њу у правцу села Четирци. Начелник Штаба, мајор Жупљанин наредио је (у моме осуству, када сам ја био код XIII пука) да пукови буду у готовости за покрет, и мене је о томе известио приликом доласка. Ја известих преко телефона Армиску Команду о овоме, па наредих XIII. пуку да се преко Сопота и Карабичана крене ка селу Четирцу, и тамо да се јави командату Моравске Дивизије I поз. нар. војске, а XIV пук да се крене друмом ка селу Табановцу с тим да две чете упути ка селу Ваксинцу, где је II пук Моравске Дивиоије; артилерија и остатак пионера позади XI Ј пука. Пуковимасам упутио по један вод пионера и болничара. Сам појахах коња, и са офицарима штаба кренух из села Мамалара ка селу Карабичану, где је био штаб Моравске Дивизије I. поз. нар. војске, те да се обавестим о ситуацији. На друму, одмах по изласку из села Мамалара, сретох, у аутомобилу, Престолонаследника Александра Команданта 1. Армије, са начелником штаба, пуковником Петром Бојовићем, који се враћају думом са Куманова ка свом штабу (чини ми се, да им је штаб тада био у касарни села Биљач). Био је сусрет око 4- so часа по подне. Зауставише аутомобил у мојој висини, и ја рапортирах Престолонаследнику: шта сам наредио и куда идем. Тада ми Бојовић рече, да Турака мало има, а иначе и одступају, па је излишно то моје кретање. Ја запитах тада : „Па треба ли онда да идем ? Тада ми рече Бојовић: „Па како хоћете." Када сам већ пошао, онда hy отићи до села Карабичана, те да се обавестим, рекох ја. Они одоше натраг, а а унапред ка селу Карабичану. Уз пут, пошто пређох дивизиско завојиште Моравске Дивизије I. поз. нар. вој., ја зауставих XIV пук, јер се шрапнели турски у близини већ распркаваху, па да не би пук бесциљно ушао у ватру, док се ја не обавестим о ситуацији код Моравфсе Дивизије I. поз. нар. војске. Продужих да тражим команданта Моравске Дивизије. Око 7. часова у вече стигох у село Карабичане, где у штабу нађох код телефона само мајора Јову Јовановића, зета пуковника Гојковића, а пуковник Гојковић, са начелником штаба, био је унапред, код јединица, које су биле ангажоване у борби, по исказу мајора Јовановића.