Topola

231

знаје ни господареће, ни робујуће народе. Ако сајуз, који саједивава мноштво различиях народа у један политичен организам, тражн чврстоће н дуготрајностп свога бпћа, онда ни један од тих народа несые да има узрока да ce бојн, да у сљед таквога савеза може да изгуби нека од својпх најдражијих права; и опет свакп од њих мора се надатп, да ће у централној управн наћп охрану и заштиту од насилничкпх умишљаја суседа да не пређу лннпју равноправности, па ће с тога свакп похптати да даде централној владп такву снагу, помоћу које бп она могла успешно да пзвршује своје обвезе. Ja сам убеђен да нпје још ни сада доцкан за аустрнјску царевпну да прогласп јавно и без пкаквога околпшења, ово главно правило правпчностп, ову свету котву (sacra ансога) у средний претећег корабљекрушења и да му свуда даде силу и важност. Но je свака минута заодоцаавања скупоцена, и нпје можно даље огранпчаватп се једнпм обећаљима п очекивањпма! Метерних je пао не само с тога, што je био највећп непрпјатељ слободе, него и с тога, што je био најзлпји, непомпрпвп душманин сваке славенске народности у Аустрији. Вадим ли мој поглед изван границе чешке круновине, одма осећам необхотност због природнпх и исторпјских узрока да се обратим не Франкфурту, него Вечу; тамо бп ja почео да траяшм онај дентрум, којп je и позван и удесан за то, да се утврди п одбрани мир, слобода и право мога народа. Ваша je нак тежаа (тенденција), како мп се чини, у томе, да овај центруй, од јачпне и моћи кога ja очекујем спасевьа не само тек једпннм Чеспма, да га разслабпте тако, како се не бн могао нзлечитп, како сам горе већ казао, но и са свим дата унпштпте. Или вп миелите да ће аустријска држава даље протрајатн кад јој заповедпте, да она нема своје собствене војске у својим наследнпм земљама, незавпено од сајузне владе у Франкфурту. Мпелпте-лн ви, да би се аустрпјски цар могао одржати у облику цара после тога, кад ви ставите на њега ту обвезаност да прима од вашега сабора све најважније законе, чнме бн се преокренуо склон аустрнјскнх државних сталежа и све само природом створене провинциалне установе од стварности у једну обсену, у праву илузију? А кад би, за тим, на прилику, Маџарска, идући својнм особитпм путем, оделила се од царевпне, или, што je безмало свеједно, сасредсредила у самој себи, хоће-ли она бити у ставьу, да остане слободна и моћна у будућем , кад неби у својим границама ни у чему уступила на корист народне равноправности? Само праведан може бити и слободан и снажан. Није ни мислитн о својевољном саједивен.у придунавскнх Славена и Румуна, па чак ни самих Пољака са