Topola

232

таквом државом, која се држи тога правила, да je пређе снега необходно, да се буде Маџаром, па тек онда човекоы, a још je мане могуће ынсдитп о саједпнену под моране. Ради мнра у Европп, Беч не треба да спадне у ред провинцналских градова! Ако у самом Бечу има таквих ' нуди, којв би желили да им буде главно место Франкфурт, о њима треба реЬи: Господе! опрости им, јер не знаду шта раде. „Најпосле има још трећи узрок зашто ja не могу да се примим да суделујем у вашем саб ору: ja држим да се не могу остварити сви планови, који се до сада појавили да се Ђерманија ненова прекроји на основима, који су поставнени народном волом; ако чак употребите ћесарово параше ja разумен проглас немачке републпке, то ће и она бити тек прелазна Форма. Сви предлагани пројекти поделена власти између упола самосталних кнежева и пуновласних народа наводе ми на намет Фаланстерију , главнп условкојеје био, да сви саучесницн поступају као диФре у рачунима и да не траже себи никаквог значаја разма дозвољеног теоријом. У осталом, мене се не тиче проглашене републике у Ђерманнји, и ja о томе нећу да дајем моје мнене. Од земаља аустријског дома дужан сам да одклоним свану мисао о републлканском склону управе. Помислнте у себи само Аустрнју поденену на мноштво република и републичнна! ... У свима случајима народно ујединене Аустрије, а у овоме броју и четких земаља, са Ђерманијом било би за ну самоубијство, не би нмало никаквога ни наравственога нити политичкога смисла.“ ( 67 ) Иначе рећп, Палацкп, устајућн противу ширена граница Ђерманије на већп део земана средне Европе, имао je у виду ону нету опасност, какву je увнђао од рашпрена Руспје на југу. И тако Славени су хтели да жнве својом Федерацией, а готова je Форма за ну представљала се аустријска царевпна. Аустрпју на тај начи, славенске вође огласе 1848. године за политпчкп сајуз равноправних народа, уздајућп се да очувају узајамну равноправност п да створе себи полптичко средпште у Бечу. Ова мисао, како смо већ рекли није била нова: ну су готово у томе истоме облику исказивале и мацарске публицисте до саме револуције 1848 године, кад онп ту мисао потурпше ради веЬма примамљпвнјега плана да створе од пређашнпх земаља Маџарске круне целосну Мацарску, сво становнпштво које je морало за шест година пзучитн мацарски језнк. Али нще изпало за руком да постигну своју намеру нп мацарекп сепаратиста нити ФранкФуртовскп демократа; аустријскп Славенп не примите ни познв првих да се ослободе од хабзбуршкога дома, нити познв овпх