Topola

E. Hageu, Frankfurt a M., 1854. Deutschland und die orientalische Frage. Nürnberg, 1855.

( 11J ) Actenstücke zur orientalischen Frage, v. J. von Jasmund В. 11, s. 216—219.

( пз ) Протоколи бечке конФеренције види у Actebstücke zur orientalischen Frage, von J. von Jasmund; Bd. 11. s. 81 —200, 824; a такође: Делаве бечке конФеренције у званичним актима (прилог к Српским Новинама). У Београду, 1855. стр. in 8. Протоколи париског конгреса у Јасмунду ч. II стр. 363 473. Одношај Русије и Франдуске к пптаву о светим местнма и нацијоналне цркве на истоку, одношај Жнглеске к неточном питаву у опжте и значај хатихумајума 6 (18) Фебр. 1856 год. потанко претресени у спису: Die Reformen des Osmanischen Reiches mit besonderer Berücksichtigung des Verhältnisses qes Christen des Orients zur türkischen Herrcshaft, von F. Eichmann. Berlin, 1858.

( lu ) Из рукописнпх извора.

( 115 ) Српске Новине за 1857 год. №№ НО и след, прилог № 31 такође причаве очевидаца.

( 11в ) Српске Новине за 1958 год. № 54, 62, 70. Прилог № 32. Причаве очевидца-

( U 7) Српске Новине за 1858 год., од № 134 до краја године, и за 1859 годину од Д5 1 до 23. Прилог Дг 33. Срав. такође чланак М. Мшшћевића; Причаве очевидца о скупштипи у руској беседи за 1859 год., кв. I, стр. 139 и след.; вегово писмо из Београда у руској беседи за ту исту годину, кв. I, стр. 140—145. Што се тиче става у каквом се Србија налазила у време кад je протеран Карађорђевнћ из ве, сама подробна сведочанства моту се добити из квиге Тшлца: Das Statsrecht des Fürtenthum Serbien. Ова je книга издата оне године кад се скупила светоандрејска народна скушптина, и преставља савршени нацрт српске управе пред повратак Обреновића у отацбину, које се у шногоме после изменуло. Ми ћемо навести нека дата која се надазе у тој квизи. Тако из ве знамо , да je спољашља трговина Србије у 1856 год. имала обрта на 190 милијуна гроша (окоио 11.075.400 талира), од којих 102.000.000 гроша дала je за извоз из Србије, 63,5000.000 на увоз и 24,500.000 на пролазни транзит. Школскн фонд на крају 1856 год. дошао je до 67.800 дуката т. j. 214.800 талира, расхода последве године било je 15.400 талира, прихода на 56.700. Будет Србије 1357 био je овакав. Расходи су били на: 1) плату квазу 85.714 талира; 2) данак Порти J 06.153 (по Куреу) ; 3) поклон цариградском патријару 409 талира; 4) плата советнидима 58.614; 5) кважева мзнцеларијв 30.484; 6) попечительство увутрашвих дела 847.030 (из ове цифре ишло je и оа војску 172.000 талира) ; 7) попечитељство правосуђа 142.766; 8) попечитељство народне просвете и црквених дела 88.721: 9) попечительство Финанције 211.874 (из ове цифре трошило се ина руднике и друге заводе 146.049 талира; 2) регала 188.000 (овде je и пожтански приход на 16.000 с рудницима 64.090); 3) давка 894.400 и 4) ђумручких прихода на 216.700 талира. У Зборнику Job. Хаџића »Огледадо Српско*, у св. 4, стр. 112, збори се, да се по одласку из Србије 1842 год. Михаила Обреновића у државној каси нашло на месту 17,413.803 гроша. За време Карађорђевића издаю je; на Мајданпек 10,525.548; на куповаве имава 8,235.400; на оружницу и барутаву 1,910.986; на ергелу 591.112 гроша; света изванредни расходи износили су 27,252.441 гроша. После одласка Карађорђевића у тој истој каси нађено je на месту и у векслама 19,005.772 гроши*

395