Topola

»Бугари су нам одани и желе да се с нама бију с непријатељима нашим само да им дамо оружја и барута. Ми им дадосмо opyæja, барута и олова. Ваше им нисмо могли дати, jep не имадосмо одобрена за то. Али опет зато Бухари су нам велике помоћи и олакшице чинили, као у томе, што су нам давали нужне потребе за војску шеницу, јечам, со, мает, хлеб. (Стр. 180) »Тек што смо заузели позидију, кад нам жители калопетре изађу на сусрет донесав нам свакојака јестжва не тражећи ни паре. Свештеннк нам донео мед и шеницу, а остади млеко, сир и вино. Свештеник je с радошћу прочитао нашу прокламацију на бухарском језику коју смо распростирали међу околним становницима и ердачно je пољубио тај листак хартије. Ми предано свештеннку један свежан прокламадије да их распростре у околини. Оне су биле печатане на бутарскот језику, нашим црквеним сдовима без »титле®, на њој je био потписан генерал «елмаршал кваз Варшавски, гроФ Паскијевпћ. Јериванскн без места где je издата и времена кад je издата. Ево венох садржаја®. Нашој једноверној браћи што живе у турским областима. По воли хосподара, императора Воерусијског ja уђох с љеховом победносном и хрдстољубивом војском у землу, где ви живите, не као непријател и да завладам вама, него о крстом у руци и са светим знаыевем за богоугодна цеди ради које се и решисмо на обо. Једина цел мога блатоверног и Всемилостивог гослодара јесте бранити цркву Христову, чувајући вас, вену православну децу. Није ово први пут кад се руска крв за вас пролева, и божјом волом није се бадава ни продевала. Том су крвлу попрскана права што их сада пека ваша браћа уживају, чији живот нжје тако несрећан као и ваш. Дошло je време браћо да ж вп добијете ваша права не само у режима него il на делу. Ж тако нека сви знате да je Русији једна цел: да очува свету цркву, нашу општу мајку и ващ опстанак да вас нико пеможе самоволно угветавати. Браћо у нме Христа који je ускрсао на избавлена човечанства! Ајдете да се сложило на опште дело за нашу веру и ваша права, Наш je лосао свет; Bor je на нашој страни он ће нам помоьи!.® (Стр. 204—205

( los ) Aktenstüke zur Orientaßsohe Frage, von Sasmund. Bd. 11. s. 214—216. Annuarie des deux Mondes pour 1853 —1854; p. 706—713.

( 106 ) Das serbische Volk in seiner Bedeutung für die orientalische Frage und für die europäische civilisation. Eine Dbnkschrift. Leipzig. 1853; s. 1 —64. Das Staatsrecht des Füistenthnms Serbien, von E. I. von Tkalac. Leipzig. 1858; s. 278—280.

(юг) p)j e Beziehungen Oesterreichs zu den Donaufürstenthumern in den Jahren 1854—1857, von Alfons Graf Wimpfen, y Oesterreichische Revue, 1864. B. 111. s. 222—235.

(ms) jj 3 рукоппсних извора.

(гое) Планак ВимпФена у Oesterreichische Revue , 1864. В. IV. s. 240—248.

( II0 ) Прилог за повесниду разяпх заведена у Србпјп, нарочито артплерпјског, од времена владе Александра Карађорђевпћа , у оно време од једног очевидца списан, у Зборнику I. Хаџића ; Омедало Сриско, ев. 4. стр. 101—112. Oesterreichische Revue, 1864, В. IV, s. 248—255.

(ui) Verhandlungen und Beschlüsse der Deutschen Bundesverammlung in der orientalischen Angelegenheit mit den dazn gehörigen Attenstüken. Leipzig, 1855. Rusland, Deutschland und die östliche Frage, von Gr. Diez ei. Stutgart, 1853. Die östliche Frade, mit besonderrer Rücksicht auf Deutschland, v.

394