Topola

404

те проклете камере, т. ј. кад народ објави, да хоће добровожно да слуша цара, тад мало по мало, под изювором неопходне потребе и обећане послушности, да Србија опет подпадне под јарам дахија и угњетача, под којим je стењала толпко стотина година, a Вучпћ, Антић и остали да ce постарају потчинити себп народ и угњетавајући га добитп награде, што су им обећане за таку услугу од оних, који не желе добра Србијп иди на које ложе бити они само себи ласкају надањем. Таких као што су они преступника има још много међу вьима, а нарочито у Вучнћеаој куЬи отпадника српскога народа и кказа, као што су: бивши секретар књажев Алекса Јанковић, варошки управптеж Београда Илија ЧарапвЬ, архпвар окружнога беотрадскота суда Јаков Лекић, прпвремени помоћник окружнога београдскога начелништва Јанко Михајиловпћ, писар тога истога начелништва Марко Јокић експедитор над куршумима Љубомир Јовановић, твађани разних есваФа и сежаци међу којима je тлавви Срећко из Трнаве кратујевачкота округа, и Гарашанинови жуди> који су пред сами одлазак квьаза из Крагујевца одвраћалп народ од књаза и правитежства н у исто време убили тлавнога кмета јасеничкога среза, крагујевачког округа, о чијим преступима требало би да се пише дуто, но аихове крпвпце све казаће им се у очи на српском суду, где их буду судили Кад се свршавао овај акт јавио се Михајило Екић из села Прнавора. среза мачванскот у шабачком округу и показао, да су га чланови суда Лука Лазаревић и Стеван Магазиновић задржали над се он повраћао из окружнога начелништва и запиткивали; ,што сте ви тамо радили у начелшштву? 5 и кад им je он одговорио: све je добро, помирили се! на то чланови рекли; »какав те мир тамо нашао? нађп сигурни жуди, па иди с шима и вежи начелника и капетана ; ако их сад не свежете, други пут их већ не везасте; ако сад не вежеш штх, ови Ье свезати тебе*. А о г. Милошу Вогићевићу г. Лука рекао Je ; тај црни пас, што je отишао у Београд напио би ми се крви, а за н.им долазп онај трбушати и он je разумео давашњега саветника Матију Симића), још гори, него што je он, а капетан пристао уз њих као бпк ; и данас крај аих ja не могу ићи кући без слуге. Прамедба. Сав тај акт напечатан je у сриским новинама за 1840 годину у JV» 31 и 32. но ту су пропуштене последштх четрнајест 'врста.

№ 2. Одговори на окривљујући акт.

I . У одбрану ВучиЬа; 1. У саыоме почетку поређане су сплетке и смеха достојне жалбе и клевете, лозивајући се на неке пзмишжене услове, под којпма су се предали па Трешњи солдати, што су почелн прошлотодишау Милошеву буну, и жалећп се да пх je Вучић обесчастио скинувпш пм одело правитежствено, као да бп бпло могуће из нова обесчастити те, sojn су напред сами себе обесчастшш, не расудно пошав на своју пропаст и протнву среће отадбине за вођом, који je несрећник. Што се тиче тих услова, ту je попечительство увутрашаих дела, у чпјој je канцеларији сачпњен тај окрпвљујућп акт, благодарило 16. Maja 1839 године (под JY« 1202) Вучићу, што je вшпе поменуте солдате покорно безусловно п без крви, пз чета се впди, да услова није било никаких; а што се тиче бесчашћа, то они солдати, упутив се из Крагу јевда и узев са собой везане једнога зеыажскота саветника, једнога плана апелационог суда, једнога среског старешину, војенога комисара и своје ОФнцире, којп нису хтели да приставу уз њпхову буну, п дошав до Трешње разбојничкпм начином,