Topola

405

сами су себе обешчастили и осрамотили тако, да им нико па ни Вучић не би могао повратити изтублену част, баш кад би наредио да им се начини још и ново Отпадшштво ! ею чим се старају помрачити славу и оцрнити заслуге, које je Вучић уназао онда кад je избавио отаџбину од савршеве пропасти. Шлезингер je био кажњен телесно као човек, којем се ваљало занимати само својим музикадним (инштрументима) справама, но Вучићу je било после доказано, да je тај Шлезингер на две три неделе пред тим писао из Крагујевда у Београд једноме од својих пријатела нетто тако, из чега се могло закључити, да je он зпао да je наумлена нека буна и он у томе находио задоволства; осим тога држећи се с поменутим бунтовнидима, он je вређао иеке оФпцпре, које су побуњени солдати терали пред собом у Београд. Мајстор сабларски доведен je у Србију из Цариграда, да ради под надниду у касарнама; но кад je Вучић видео, да се и он прихватио оружја и пошао с бунтовнидима, казнао га je телесно за то, што се мешао у туђ посао, не знајући ни сам за што и ради чега. А ако се говори да je он тим нарушно устав, то за в није могућно доказати, jep je он, упутив се против.бунтовнака, носио са собом не устав, којим ннје било могућно умиритп перед разјарепих луди, но je носио доволно и за н. неогранпчено пуномоћство, које je издано у сагласности с Јусуф-пашом београдским и конзулом г. Вашченком и које je потписано књазом и српскиы саветом, наређујући, да утиша буну како уме, с обећањем да Ье се признати све, што он буде учинио, и доиста то што je он учинио не само да je било признаю као славно и одлично дело како од намесништва књажеског достојанства тако и од попечительства 3’нутрашњих дела, но му je још за то с општом сагласношћу била определена и издана награда у 1000 дуката. Ако у овој години ыоже и треба да буде преступ и злочинство, то, што се у прошлој години сматрало за доброчинство и заслугу: то су онда у томе истоме у пола крива и ньегова два друга, саветяици Милутин Гарашанин и Буле Григоријевић, jep су им у прошлој години биле рачунате у пола вихове заслуге и свакоие дато у награду по 500 дуката. У затвор су ставлени били не ти, којима се Вучић више од света желео осветити, но они, којн су распростирали буну међу солдате и који су им били вође. 2. Да je Вучић вођа оних, који су се заверяли не само лишити права на кважеско достојанство династију Обреновпћа, но и сасвнм пскоренити je, то je савршено неправедно. Од онда кад je избран кваз Михајил, нико није могао мислити, да у Србији постоји ма каква династија, ни Обреновића ни каква му драго, да се збаци та, за коју човеку не може доћи ни у сну да суштаствује, било би чудно мыслит Они, који окривлују, требало би да покажу и докажу, на чему се оснива династија Обреновића и из каких се лида она састоји, а тако исто и то, која су то лица, што су се противу ње заверили и којим je начином могао Вучић бити виховим вођом. Ми пак знамо из дарокога берата од 7 ребиљ-евела 1246 године по турском календару, на којем je основан и дотични чланак устава, да je право наследства даровано квазу Милошу, од ода сину и унуку. Тек што je последњи српски књаз Милая умро без деде, савет и намесништво с општом сагласношћу, па дакле и Вучић, избрали су веговога брата, данашвега кваза Михајила, чиме се наравне Јавно доказује отпадништво и завера да се сасвим искорене Обреновићи, а то се потврђује и тим, што je Вучвћ, као што je то свима познато, кад je књаз Милош одлазио, видећи самртно болесна кваза Милана настојавао код т. Јеврема и свију саветника, да не пуштају Михајила с квазом Милошем, те да би га лако имади при руди на случај смрти кваза Милана. Комисија, која je иыала тумачити устав, није послата у народ за то, што би се Вучић бринуо о томе него за то, што су на прошло