Topola

407

ни у тта, шхо се не тине вегових послов», да их све распусти кућама. А коко je међу саветницпма и још некима од вишах чиновника постојала пређе мржва, то да се из тога не би доводила кака несрећа, депутација вала да каже квазу, да он заповеди, да се та ствар извиди оудскнм путем те да се у напредак сви сложно старају о ошпгем благу; ооии тога за она два саветника, воје ыу je порта одредила, ако ыу се не допадају, депутадија нека каже како о свима тако и о аиыа обојпди да ппше порти да му одреди друге саветнике, и да они и сами нису ради, да сбог вих произиђе кака несрећа за народ. Но још те исте ноћи или у саму зору попечитељ унутрашљих дела г. Протић дозна, да je у кући вунићевој био скуп и побојавши се, ако се иште извиђај, штајеко нинио лређе, пошље рано из јутра пандуре на све стране те скупи код себе све окружне начелнике. Њима он представи писмо, које je већ саставио био и у коме се изказивала жел.а и то жеља неодољива, да би се чиновниди измирили међу собой и да се не истражује, шта je ко чинио и ко je коме и у чему крив. С том молбом он их одведе квазу, који тај предлог одобри и нареди, да ради тога дођу у саветско здаве г. митрополит с г. г. владикама, сви г. советници и попечители, апеладија и све народне старешине, саставлајући као скушптиву ; ту дође и сам кваз. У след тога књазу и не буде послата депутација. о којој су се договорили тек јуче, но у место тога учињено буде пред свима опште измиреве и опроштај што се свечано потврди заклетвом ина шта још више изјави књаз, да он, знајући све, шта je ико згрешно противу њега и вегове породиде, прашта свакоме своје и туђе увреде и по томе жели, да и друти опрости сваки своју увреду да се у будуће, заборавив то, стара једино о срећи и народном успеху. Том приликом кваз рече, да ће сваки, који би нарушио ту заклетву и противно њој споменуо ма о чему било, подлећи најстрожијој казни као нарушилад заклетве; но за колико je трајадо то опште измиреве и опроштај а тако и заклетва, сведочи сиутња, која се још продужава и која се оснива на освети за то, што je том зеклетвом било покривено. Из света што je речено в'иди се јасно, да ако овај перед води свој почетак од тога доба, то он није поникао у след скупа у кући Вучићевој но за то, што je кваз у самоме почетку дао народу повода да мислн, да се вему чини нека неправда и да су вегова права нарушена, као што то показује скупштина, која je изазвана за дочек кважев. 4. Да je Вучић са својим једномишленицима радио , да би вега поставили за кважева советника, то је.савршена неистина. Блистателна Порта, којаје имала права, не помињућн о томе ништа у уставу, да прогласи кваза за яунолетна или да гв не прогласи, имала je тако исто права да учини то и с неким условима, и доиста она га je признала за пуяолетна под тим условом, да су уза в два советника као иомоћници у раду. Блистателна Порта тиые се није мешала у дела, која јој не припадају, а тако исто народна права и устав нису нарушени тим, јер устав даје власт и право само сасвим пунолетноме квазу, а садашви je савршено пунолетан тек крај поставлених му советника; но заједно с тим нек запитају блистателну Порту, по каквоме je праву она то учинила и да ли je то тако било, као што гороре. Тако исто није могуће доказати, да су советници радили уз пркос квазу, јер су они испуњавали своју обвезапост, кад му, као ыладолетноме нису дозволавали да чини све по својој воли, осин кад би се доказало, да je он тежио на добро, а они на зло. Ако je Вучић и товорио, да je Србија царска земла, зар из тога излази, да je он искао себи покорности, зар je онцар? и зар je неправда, што и наш кваз квазује у дарској земли? 4. Треба питати народ , од куда он зна, да су се солдата разишли, побуђенн