Topola

408

тајним интригана Хранисаввевића. Шта би ма ко друга могао рећи солдатима, којн су остали, до то; »хвала вам што листе отшили 1 , или »ми вас не можемо принудим да чекате?® Наравне, хвала! кад су и они, као и други, могли отићи, на нису отшили, а кад би се могли задржатп то не би били пуштени ни они, који су отишли, ада je Вучић не само солатима но и свакоме говорио, па и дан данас говори, да смо ми сви пред законом равни, то je истина и то да оно, што je он говорио , вије лаж. А ако je и рекао да се никога не боји, то je иыао право рећи, знајући, да није ннкоме крив, да су пред законом сви једнаки и да се праведан нема кога да боји. Истина je и то, да ми сви треба да се трејемо на супцу, које вам je дао устав, што je дарован свима и да нико нема нужде бојати се ма кога и да гледа у зеыву пред другим или да се страши ако сам није дао повода томе, скрививши за што год. Зар je Вучпћ крив за то, што je говорио истину? б. Истина je, да je Вучић , предав књазу свој протест (а не оставку) окриввивао кваза', да je сав покрет у народу дотстакнут с веговнм одобрававем., али није доказано, да je то било неправедно. На педеву дана пре Ђурђева дана, на име у светлу среду, т. ј. 17. Априла ове године, у вече дошао je Вучићу и Петронијевићу један човек из Колубаре и јавио им, да су неки кметови из Еолубаре у велики четвртак, т. ј. 11. Априла, по нечијој наруцбини, довели књазу на поклон jaja , прасади и јагаваца. Кад су се вратили кућн, хвалили су се, како су их кваз и г. ЈеФрем приммлп добро и гостили ракпјом п кавом, а за тпм у вме кгьаза попели скупвати народ из свију околних села и потстрекавати га, да иде с оружјем у Топчидер те да убије Вучића и Петронијевића, jep се яваз жали, како га они притесвавају управу и држе у затвору товорећи , да je веК углаввено тако. да некп од београдских трговаца ухвате те чиновнике и впма доведу да их закову, ако они дођу у Топчидр; а яад се то учини, онда ће им књаз олакшати порезу, што би он учннио и пре, да му они нису у томе сметали. Другота дана дође у попечитевство унутрашвих дела извештај од началшштва смедерэвскога округа под JV» 825, да мећу онамогавпм народом чпни неку смуту председпик окружиога суда Перо ВуличевпЬ, муж кважеве тетке. Вучпћ и Петровијевић представшие тада попечптевству упутрашњпх деда г. Протићу , као човеку, којп се корпстио ыьажевим ловеревем, да он 1) саопшти квазу, да су впма позната оба поменута елучаја и 2) да он као човек, који расиолаже всјепо-полицијском вдашћу, учини у сагласности с квазом распоред, који je неопходан за предупређеве хрђавих последпда, које могу из тога произићп. Он je као што им je после о томе казивао, саопштио то квазу, а начелништву округа смедеревског одтоворио, да то није смутва. У тај исти дан Петроннјевић враћајући се последви пут од кваза куЬп, видп у кважеву двору т. Петра Вулићевића, којп тек што беше дошао са два севака из смедеревскога округа. Кад je Петронијевић дошао тога потога дана кући Вучићевој, нађе тамо једнота човека, којп приповедаше, како je један од кважевих служитева родом из Гаревнпде, тога дана, кад су Вучић и Петронпјевпћ били код кваза на гозби, у једној од довних соба нважева дворца пред многим лпдпма потскаKyjytn говорио: »почекај још три четири дана, па ћу ja судпти Вучпћу.* Тога дана бијаху Вучићу и Петронијевићу дошла два човека из Колубаре, a доцније за један сат ноћи један човек из вавевскога округа те им приповедаше све, што je говорио и првп Колубарац, потврдавпш још јесннје, да вође, које народ побуяшпе, јавно говоре свакоме, да им je то поручио књаз додајући, да су буптовнидп скупили око себе велики број беспослпчара л пијанпца и силом и претвом принуђавају да пристану у вих и вудп поштенн. Чувши то, Вучпћ и Петронијевић поплаше се и