Topola

462

вашег величанства о овом предмету, утолико ваше што je, по начелпыа посхојећим у нашим аамљама, особито важно, да се старамо да предупредимо повратак таквих осуде достојних, дотађаја у нашим државама. Но, у овом постојећем пнтаву, pasлика je у томе, што je понашање кваза Михаила и ветов рад, као и жалбе од стране народа, дало предвидити ове немире, и шта су у више прилика преговори о овом предмету били са царским посданством рад престанка овог става ствари. Да су узроци овн немира и народве патве били у истини познате вашем царском Величанству као нама, извесно je, да, са познатом вашом правичношћу и правдом не би сматрали овај догађај само као побуну, и у том случају, не би сматрали понашаве, које ће те бити принуђени да усвојите, као противно начелима и добрим расположевиыа. Но опет, пошто je увек за нас било кориотно, кад емо у договору са вашим ведичанством расправљади разна и важна питава, ми не би ни у овој прилици хитали са одобрењем кваза, да смо имали времена са вама о овој ствари посаветовати се и сазнати ваше мишлеве у својој потпуяости. У противном случају, ако би писма наше владе садржавала у себи повреду уговора, ми би волели, за све промене, питаве расправиги пријатељски, по помишлеву наше владе, и прибећн, са потпуном отвореношћу и искреношћу и достојним поштовавем, великодушију вашег царског величанства. Пошто je једном потажен усдов, који оситурава кважевско достојанство, то додатак клаузула-Фермана, као део уговора, само по себи постаје неважећа п као да ппје ни било, и питаве о избору расправља се по чланцима уговора, који опредељује да народ има право сам себи бирати владаоца. С једне стране, сматрајући себи тако за овлашћене; а с друге стране ювени не отдожношћу питава, нашли смо се принуђени приступити наименоваву кваза, усвајајући пародии избор. И ако у овом времену ни смо имали начина у савет узети мишлеве вашет царског величанства, опет ншпта ни смо пропустили што би нам било нужно да сазнамо расположеве и да разумемо намере вашег царског посланства о овом предмету. Поврх овота, наснлно понашаве кваза Михаила, вегов одлазак из Србије, напуштаве свога места и опредељај да тражн прибежиште на другом месту, а не у нашој тврдпвп, све то дакле била су дела, која су нас определила, да пристанемо на незгоду промене у књажевском достојанотву. Допуштајући да je слобода, коју je народ себи приев ојио да бнра кваза не добивши на то дозволеве, била сама по себи дело такве природе да на се навлачи велпку одговорност, опет je народ загладпо ову своју одговорност тиме што je тражио одобреве од тврдивског заповедника и компсара високе Порте. Што се тиче комисара, овп се изговарају да су се бојали најопаснији последица због смутва и сплетака побеђене странке, тако да je избор новог кваза био до извесног степена са нашим сопствевим одобревем. Поред све жеље да, у одговору на ваше писмо, чпм смо га примяли, испуниыо нашу дужност и саопштпмо вашем царском величанству напред изложене разлоге у цељи, да одклонимо ваше сумве и да још боље утврднмо свезе нашег прпјатељства, опет смо нашли за добро причекати обавештења, која ће нам дати барон Ливеп. Чпм je барон дошо у нашу престоницу, одма смо се известили о свему, што нам je он саопштио усмено или писмено. Ми смо како вега, тако и послаппка вашег царског величанства позвали к себп, и прпмили смо пх најљубазпије. ИзвешЬа, која нам je учпнпо барон Ливен, не подударају се оасвим са извешћима, воја je добила наша влада, ни са докуыентима, која су нам послали наши комисарн.