Topola
469
правда, онда не знам шта ће већ и рећи неправда кад и кљаза , који je од 7 кряжева л од Бога изабрат и припознат за владара над Србијом, крвним очима безбожнидд с престола збадише, н над својом браћом свако безбожно насиље чине. Види Бог чују људи , но није юга доста, јербо je ово и самом божеству противно, зашто су аегове свете 10 заповеди порушене, у којима он заповеда, да ни ближаем нашлм никаквог вреда не треба да чинимо, но ево мука тдн брат брата, син ода и т. д. скверном руком гони и најужаснијим мукама предаје , само да се највећем хришћанском дупшанину добар докаже и учини, та докле ћемо овако кроз прсте гледати. Кунем вас Богом: и докле ћемо овако под турским бичем стеаати, зашто не обратимо очи на Косово бојно , нне погледаыо на онога проклетог Бука Врашсовића, који je свога Лазара вьеговим неверством, а и делу српску славу угасио (о род, па опет се дасмо варати), та то je исто и Вучић с нама наумио чинити, народну касу, Ьумрук, као што je и наше храбре јунаке, највећу Србије обрану, Турдима предао , сад нам већ друто ништа не остаје , него браћо ! ако сте себи ради? а ви дижте се шта већ чекате, но ако се не можете у себе поуздати, а ово да од покровитељиде за помоћ избавлена нашег коленолриклоненијем у име Христово призовемо, да нас од хришћаноког непријатеља избави, од којих сад Србија у најгорој нужди стене идвили, и од вас помоћи избавленија и иредводитељства молим, да им рукопомоћ у почетку будёте, а ми смо свагда готови ножеве из својих корида потрзати и отачаство од нападава тиранскот бранити. У сваком случају волео би ja један страдатн, нежели моју браћу и верне Милошевце тиранском мучену предати. 1842 године Родољубад. Приметба: Уз ово je била као прилог и »песма или благослов Вучићу и Вучићевцима* веома груба по садржини, и с тога je не штампамо. V. Са великим страхопочитанијем усуђујем се данас вама тужити, за које не сумнам, да није до сад јавио покровитежици нашој конзул, каква се данас неправда и тиранство у Србији доводило. 1-во, По уставу ватали су чиновнике и у рупу на Врачару бацали. 2-го, Отачаске синове протерују и у друга царства сургуне. 3-ће, Најзаслужнијег чиновника г. Мићића и Јаковића на воловска кола по уставу у град Турдима и кроз маршију терали, и остале чиновнике по уставу терали су у гвожђу на ногама, да сокаке чисте и ђубре да бадају; данас видимо да се други Бук Бранковић у Србији родио и кукавну Србију у тиранске руке предаде. О, граф Ливену ! немој вас оставити у овој мрачној тами. Избави нас од тирански руку. А видите ли да су и мунидију из Крагујевца, Пожаревда и прочих места докупили, т. ј. топове, барут и пр. потребив отачаству у Београд довукли и у град Турдима предали. О, Руспјо покровитељидо наша ! смидуј се на ову јадну сиротпау н поврати нам нашег светлог књаза Михаилам. Обреновића; нека ступи аегова нога јошjeдан пут у Србију, па ће се тек онда Русија од наше стране славити и са Србијом дичити. О, Ливену! немој нам ићи из Веограда тако, одмах докле нас чим год не обрадујеш и ослободшп; јербо нам je сва надежда у вама сада, и данас je вреые дошло да Руоија тражи од султана Мецида трактат 1830 године. На крају 1842 године.