Topola

470

№ 20. Писмо без потписа српском совету из Беча.

Високославни Совете! Читаоди и ви сви слушаоди пазите! Ових дана некако сам дознао, да вам с е спрема пропаст. Обо што иде читај на огледало.. Зато сам и узео да вам на овај пачин пишем како се не би издао. Слушајте! Ja знам поуздано: I. Да су впх 300 људи склопили заверу да убију ВучиЬа кад вваз оде у Тополу ; а ако Бучић не пође у народ то ће се у Србију дитнути буна, и ово ће све да буде још ове недеље. 11. Ако случајно не би ово подузеће пошло за руком, неки познати бетунад, са још неким који су као и он, имају прећи из зеауна у Србију, у Јатодину, и тамо да ухвате вернога слугу Мидошевог Ангелка, те да тако побуне Србију. 111. Ако и то не испадне , то ће он, као што ми се чини, прећи у Турску и тамо побунити хришћане. IY. У завери Стојановој находе се бунтовниди: само Протић (који je већ био под стражом), много вметова и становвиди крушевачког и других округа, но а сам заборавио вихова имена; знам само синове Тудаковића и Арсе, а колико их je не знам. Чувајте се! Желим да вас моје писмо застане још у здрављу. Ви можете од мене све знати, само ако бутете ћутали, jep ако се само чује о томе, ja ћу оног часа изгубити све начпне дознавати најтајииЈе Милошеве гласове, зато што ће на мене подозревати. Молим вас још један пут чувајте се! немојте ни један од вас ником да казујете да сте што из писма дознали. Што се мене тиче, то вас уверавам да je истина што пишем, jep ja не читам копије и преписана писма него баш оригинал што чита секретар Милошев. Молим вас тавође и о томе, да мё не казујете и не тражите. Слуга и верни поданик. Не смем и нећу да се ваяем. ' У 0000. 0. Јануара 1843 године.

№ 21 Просба Београдских Срба рускоме конзулу.

Ваше Високоблагородпје! Еве већ седам, осам месеца како je у нашој земљи веред, па и до данас није уведен передав, а то »бог неколицине зломишльеНика и најмаае заслужних људи за српство воји подитоше буну и безаконо прогнаше нашег кваза. Као што je већ познаю, више ломенути зливовцп почелн су чинити штету српству још од почетна свота живота, па зато смо 1840 године п решили да их отерамо из земље, вао људе који су на штету српству и свију нас Срба. Од оног добакадсу отншли из земље ми смо благовалиу тишини и задовољству’ вао што je било само под вњазем Милошем. Али кваз Михаил објави једном својом прокламадијом, да се они могу вратити. Ми смо овда бог зна ваво настојавали да се ни на војп начин не пуштају у нашу отаџбину, због чега се појавила и народна буяа коју je вваз Михаил утпшао, казавши нам; »не ради те то; они су сад сасвим други, и сами дворови јамче за впх да они неће впще правити буне и узнемирпвати својпм спдеткама ни иравителство ни народ српски, а особнто нам то поручује наша довровитељпда*, и таким начином склонила нас je на то велика обвезаност и покорност према нашем покровител>у.