Topola

491

држао и на руку му шпао. Преко тог дакле Николе и Милоша Мрацајловића, призове Паун Јанковић к себи убијиду Милосава; пак уверивши се и собой да овај хоће, да изврши крвно дело, даде му 40 дук. д. на трошак и једно парче црвене пантлпке, па га упути, да иде у Бољевде близу Брестовачке баве, онде да се пријави Милошу Н., па овај да ће му показати место где ће згодно Њег. свет, дочекатн и убитп, приметивши му да je он том Милошу пређе већ казао, да ће с оваковим знаком послам му за тај посао једног човека. »Мрдајловић затим нађе и погоди кола, и Милосав оде у Бољевце. »Тамо он потражи Милоша ал се овај не деси кући, зато се Милосав врати натраг. У путу код механе »стража* сретне се и састане с Милошем, коме и знак покаже, но Милош не пристане на то, веь одбије Милосава те се овај врати натраг и дође опет к водениди Мрцајловића, не свршивши убијотво. »Међутим вратише се у Београд оба сазаклетника ; Стев, Стев. и Радов ДамЈановић. Дознавши Мрцајловић да се Милосав вратио, а крвно дело није свршио, оде к Пауну Јанковвћу, а тамо застане Стев. СтевановиЬа. Обојиди јави за повратак Милосава и саопшти им узрок. г. Стев. Стевановић примети му да je најзгодније место код св. ГГетке и упути да тамо Милосав књаза дочека. »Али Милосав нехтедне тамо ићи, већ своме селу у кратујев. окр: jep je св. књаз међутим из Баве повратио се и у Крагујевад отишао. »Бочем неко време прође, и Милосав примљенп посао не сврши, смисли се он на друго. Он саопшти делу ствар своме шураву, Гаврилу Јанковићу из Вучковиде, пак давши муједно парче црвене пантлике, као добивени знак од Пауна Јанковића, упути та овоме да заиште 1000 дув, ц. ради вопросне дели. »Гаврило доЬе у Београд и пријави се Пауну Јанковићу. Овај тада изиште 400 дук. ц. од Стевана Стевавовића, 600 дук. д. од Цветка Рајовића преко г. Станишића, и давши он 100 дук. састави 1000 дук. ц ; те ту суму преда Гаврнлу а овај je однесе Милосаву. Потом Гаврило саопшти ствар Марку Николићу, из Светлића, обитавајућем у Крагујевцу. a овај оде и све власти открије. »Тако се и тим начином сазаклеству у траг уђе. Миласав се својевољно преда, а прочи се сви сазаклетници и једномишљеници, осим Милоша из Бољевда, похваватају и у затвор ставе. »Све овде наведено, у колико се на кота односи признала су јова лица помешана у сузаклетство за убијство. »За г, Рајовића и Станишића из досадавих испита истина не види се, да су и они у том истом сазаклетству, да се дакле таз посреством Милосава убије учествовали; али се доказује, да су они у томе учасници, да се оборевем владајућег кааза преврат у земљи учини. Ово je и сам г. Рајовић признао с тим, да je он на тај конад од новада кааза Милошевих примио 1000 дук. д. и на ту дел преко Павла Станишића 500 дук, издао. »Само једини г. Станишић све одриче, он непризнаје ни да je 1000 дук. од новада кааза Милоша примио, ни да je од Рајовић 500 дув. тражио. Али одрицаае аегово у томе не може му лолзовати, jep кад се узме, да je Стев. Стеван. признао да je он 850 дук д. задржао а доиста и Станишић 1000 дук д. примио, даље да je Паун Јанковић признао, да je од ка за Милоша за потребе захтевао, а опет г. Рајовић да je признао до je он ту суму г. Станишићу на аегово искаве, да г. Пауну Јанковићу преда издао, дакле кад сс сопствено признаае ових саучесника промотри и са тим [опстојатедством сравни, да je и Станишић као што сазаклетници то потврђују, участвовав у разговорима и показивао тежве и скло-